РТВ Теорија и пракса

svojevrsno informativno-estetsko značenje i ne radi više kao tehnički „kundštuk”, več kao semantički značajna jedinica poetskog televizijskog izraza. U informativnim programima Obaveštenja, Novosti (60-tih godina) kao osnovne su bile sledeče kombinacije usmenog saopštenja (spikerski tekst) sa slikom: 1. lice voditelja, koji emituje tekst saopštenja, na fonu tradicionalnog amblema ovog programa (siv fon, armatura Šabolovskog televizijskog tornja, reči „Novosti dana”); 2. slika događaja u kombinaciji sa glasom spikera koji ga komentariše izvan kadra. Obe ove kombinacije nisu mogle da obezbede neophodan efekat za potpunu emisiju celokupnog obima informacije, pri čemu mnoge mogučnosti televizije kao specifičnog kanala nisu bile iskoriščene. Prva varijanta vukla je po strukturi ka radiotranslaciji informativnog saopštenja: spikerski glas bio je glavni kanal emisije teksta, a slika lica voditelja samo je otežavala komunikacioni efekat (u tom načinu translacije u poređenju sa radiom), stvarala je utisak neposrednog kontakta recipijenta sa komunikatorom, nosila je ličniji karakter, koji je omogučavao uveličavanje potencijala primanja informacije. Pri tome stereotipna navika na delovanje spikera i čak posredni, ali ipak lični tip veze, stvarali su određeni efekat poverenja prema informaciji koja se emitovala. 7 Druga varijanta vukla je po strukturi na filmsku translaciju informativnih saopštenja, u kojoj dominira prikazivanje događaja, pračeno bezličnim glasom van kadra. To je bila svojevrsna kopija informativnih filmskih žurnala Po rodnoj zemlji, Novosti dana.

Vidi - O uticaju međuličnih odnosa na karakter primanja informacije u sistemu masovnih komunikacija. 8 Vidi - O nužnosti ličnog kontakta za bolje usvajanje informacije.

203