РТВ Теорија и пракса

naziv za takvu vrstu predmeta na fakultetu. Za našeg profesora je karakteristično da je vrlo često, po nekoliko decenija unapred, predviđao dalju ekspanziju telekomunikacija i elektronike uopšte. Njegovo je delo i prva laboratorija za žičnu telefoniju i radio-tehniku 1936, koja odmah posle rata postaje laboratorija za visoku učestanost, prva ove vrste u Jugoslaviji. Aktivno učestvuje u osnivanju Elektrotehničkog fakulteta 1948. u početku sa dva odseka: elektroenergetika i telekomunikacije. Po formiranju odseka za telekomunikacije kreira nastavni plan, organizuje i takoreči predaje sve predmete, i u relativno kratkom vremenu od svojih najbližih saradnika stvara nastavni kolektiv sposoban da preuzme nastavu, a sam predaje njemu dva posebno draga predmeta: teoriju telekomunikacija i elektroakustiku. Na energetskom odseku produžuje nastavu iz ranijeg predmeta koji se menja i dobija naziv osnovi teorije telekomunikacija i elektronike. Profesor Damjanovič je prvi i višegodišnji starešina Odseka za telekomunikacije i šef katedre za telekomunikacije od njenog osnivanja pa sve do penzije. Shvatajuči da je za brzi razvitak odseka za telekomunikacije i elektroniku potrebno intenzivno školovanje naučnog kadra, profesor Damjanovič se 1947. godine prihvatio dužnosti osnivača i prvog upravnika Instituta za telekomunikacije SAN, koji je okupljao mlađe saradnike da započnu sa naučnim radom. Koristeči u to vreme svoje lične veze sa inostranim naučnicima, poslao je četrnaest mlađih saradnika Fakulteta i Instituta na specijaiizaciju u inostranstvo. Treba istaći da se iz Instituta za telekomunikacije koji je osnovao profesor Damjanovič i instituta bivšeg Radio-komiteta FNRJ razvio današnji Institut „Mihailo Pupin”, vrlo značajan naučno-istraživački centar. Za našeg „Gazdu” se može reći da je jedan °d retkih profesora koji je za vreme svoje aktivne nastavničke karijere odnegovao veliki broj profesora preko potrebnih ovom novom odseku. Pored toga što je bio jedan od pionira u stvaranju Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, bio je matičar za osnivanje Tehničkog fakulteta u Banja Luci gde je predavao teoriju telekomunikacija i elektroakustiku; doprineo je i razvoju elektronskog odseka bivšeg Tehničkog fakulteta u Nišu. Predavao je nekoliko godina i na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i u Centru našeg fakulteta u Svetozarevu. Tri puta je biran za dekana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, više puta za starešinu odseka za telekomunikacije, bio je član Univerzitetskog saveta, i član brojnih komisija.

231