РТВ Теорија и пракса

Ali radi čega to hoćemo? Ne samo radi standarda, ne radi ekonomike, nego radi Ijudske sreće. To je veliki problem na koji ne vidim dovoljno dobar odgovor. U marksističkoj nauci niko nije precizno postavio problem uticaja tehnologije. Nedavno smo o tome govorili na Naučnoj tribini Društva „Nikola Tesla” i o tome je list „Komunist” doneo čitavu stranu, razgovor sdr Rajkom Tomovičem o njegovoj diskusiji na X kongresu Saveza komunista. On kaže: mi se ponašamo kao da je tehnologija neutralna, kao da tehnologija ne utiče na nas, itd. PETAR ŽIVADINOVIČ: Ja sam išao na koren tih teza, jer je način koriščenja određene tehnike uslovljen prirodom tehnike i našim odnosom prema njoj. Način korišćenja televizijske tehnike je u vlasti nas kao društva, kao televizijskih stvaralaca, određen je na kraju krajeva sistemom vrednosti koji postoji u našem društvu. Ne bih rekao, a ja sam imao prilike o jednoj drugoj oblasti da diskutujem i da polemišem sa sličnom tezom, da smo mi jednostavno po nekoj inerciji prihvatili tehnologiju televizije iz temelja u kojima se ona rodila. Kada sam ja branio nužnost postojanja džepne knjige iz kulturnih razloga i iz razloga potreba društva, javili su se, i to javno, Ijudi koji su tvrdili da je džepna knjiga američki izum, da ona može postojati samo tamo gde se radi na način koji postoji u Americi, dakle na velikom tržištu sa stotinak hiljada prodajnih mesta, džepna knjiga dakle kao jedan biznis. I polazeči od takve pretpostavke oni su diskusiju o potrebi za džepnom knjigom naveli na vode u kojima ona ne treba da se vodi. Ispalo je da su oni koji se zalažu za džepnu knjigu pristalice uvođenja jednog američkog izuma. Mi ovde nismo diskutovali na toj ravni, ali takve implikacije mogu slediti za one koji ne misle umno o stvarima. Ja mislim da opasnost što sa televizijom uvodimo i televizijsku tehnologiju normalno postoji, ali da ta opasnostmože uvek da se predupredi činjenicom da su svrhe televizije drukčije određene kod nas, da su naši programi drukčije određeni, da imaju drukčije sadržaje i da, konačno, mi i nemamo pravu komercijalnu televiziju. Ako se uvede, možda če „Studio B” biti prava komercijalna televizija pa će onda možda moči da se govori o opasnostima televizijske tehnologije. Mi živimo u realnosti koja je nepromenljivo tehnička, a ta tehnička realnost nije osakačenje čoveka nego prirodna sredina koju je čovek stvorio, koja nije posledica fatuma ili neke

214