РТВ Теорија и пракса

fabule baziraju na realnosti. F. Billetdoux - razmišlja o kreativnosti, koju je po prvi put tretirao još 1968. godine. Publika: C.Geerta - ispituje publiku filmova s obzirom na starost, pol i regiju. M.Soushon - vreme izvođenja raznih programa i udeo fiktivnog u odnosu na druge programske žanrove. G.Hermann i J.-P.Leyens - publika filmova koji su prikazivani „samo za odrasle” i filmova koji su prikazivani bez tih ograda, G.Thoveron mnogobrojne činjenice koje odražavaju značaj živog iTV gledališta. • BR: 507 Članak TELEVIZIJA, DIREKTNI PRENOS, ESTETIKA Eco U. DOGAĐAJ I ZAPLET „Ekran”, Ljubljana, 1978,3.5-6, p.63-65, slov. Analiza dosadašnjih diskusija o TV pokazuje da su se pojavile neke značajne raisli koje su bile veoma korisne za umetnički razvoj TV, a ne znače nikakav podsticajni doprinos estetici. Taj zaključak bi mogao biti konačan kada bi, s obzirom da govorimo o „estetici”, uvažavali samo opštepoznat „umetnički” aspektTV sredstva: to je proizvodnja drama, komedija, lirskih opera, predstava (spektakla) u tradicionalnom smislu te reči. Pošto šire estetsko razmišljanje uzima u obzir sve komunikacijsko-proizvodne pojave, najzanimljiviji doprinos razmišljanju pri utvrđivanju stepena umetničkog i estetskog pruža upravo onaj lipični oblik komunikacije, koji je ekskluzivan IV sredstvu; neposredni (direktni) prenos događaja. Direktni TV prenos predstavlja izuzetno zanimljiv umetnički fenomen i njegov estetski kvalitet je, bez obzira na nesavršenost i slabe strane, uvek takav da otvara podsticajne perspektive za fenomenalogiju improvizacije.

BR: 508 Članak FILMSK3 PROGRAM NA TELEVIZIJI „Ekran”, Ljubljana, 1978, 3,5-6. p.63-65, slov. U Milanu je aprila meseca pod pokroviteljstvom FIPRESCIJA održano savetovanje filmskih urednika evropskih TV kuča, na kojem je trebalo da na osnovu praktičnih iskustava, zajednički utvrde kakvo mesto odrediti televiziji u planiranju filmskog programa. Tema savetovanja i TV” uslovljavala je mnoge pristupe: da li film uopšte spada u pravi, autonomni TV program; u kojoj meri televizija übija istinski i potpuni TV doživljaj; gde su granice između čisto filmske i čisto televizijske estetike slike; televizija je preuzela bioskopskim salama tako teško izborene gledaoce. Izveštaj je prema sadržaju podeljen na 3 poglavlja; l.gledalac, film i televizija, 2.planiranje filmskog programa i 3. raznovrsnost programa. BR: 543 Članak MASOVNE KOMUNIKACIJE, PUBLIKA, INTERAKCIJA, UTICAJ Nordlund J.-E MEDIA INTERACTIO N „Comm.Research”, University of Michigan, 1978, 5,2,p. 150-175, cit 2, tab. 6, skice 2, engl Izveden je eksperiment da bi se 1. proverilo uključenje javnosti u masovne medije (medijska interakcija), 2.proverile hipoteze o uzrocima i izvorima medijske interakcije, S.utvrdilo u kojoj meri i na koji način je medijska interakcija povezana sa ispostavljenošću medijem i izborom sadržaja i 4.da bi se otkrile određene posledice medijske interakcije. Rezultati pokazuju da je medijska interakcija povezana sa određenim karakteristikama individualnih i socijalnih situacija pojedinaca, kao i određenim obrascima upotrebe (potrošnje) raznih tipova medijske ponude. Pokazalo se takođe da medijska interakcija može dovesti do povećane zavisnosti od masovnih medija i do potrošnje medija u usamljenosti kao naknada za druge izvore „društva”.

225