РТВ Теорија и пракса

IN MEMORIAM

BRANISLAV SURUTKA

Kao i smrt glumca, i put bez povratka jednog spikera, spomen je na prijatelja čiji je glas, osobenim zvukom i značenjem uzdržano presretao savremenike i saopštavao im kako novosti dana, tako i velike i male istine čoveka i sveta. Činio je to, godinama, i Branislav Surutka. Činio svojski, prepoznatljivom otmenošću u govoru i tvoru, a sve to u uverenju da Ijudski glas i mikrofon, zdruie li se najprisnije, nisu ništa drugo do osobeno znamenje vremena u kome živimo, rasadnici oplemenjene govorne kulture. Ovo tim pre, jer ne treba smetnuti s uma činjenicu da ulogu spikera prevashodno valja razmatrati sa onog osnovnog stanovišta da su govorni delovi radijsMh programa, naročito oni u informativnim emisijama, ujedno i poslednja uporišta odbrane čistote jezika i pravilnosti književnog izgovora. U tom pogledu radio nikad nije posustajao a ni oklevao u srčanosti da ne samo učestvuje, nego i pobeđuje u svakojakim bitkama za jezičke zakonitosti, niti se ikad olako odnosio prema neodložnim potrebama upornog i doslednog negovanja tečnog i skladnog govora. U takvim i sličnim okoinostima, pogotovo u delatnosti Radio-Beograda, Branislav Surutka bio je u prvim borbenim linijama. Odmeren, znan, nezamenljiv, poštovan, samosvojan.

243