РТВ Теорија и пракса

primer: u našoj savremenoj prozi ima priča u tzv. epistolarnoj formi - pisma junaka. Neoprezni i naivni čitalac, čitajuči ih, pomišlja kako su u pitanju zbilja dokumentarni materijali, da je pisac negde našao neka pisma i jednostavno ih prepisao, dopisujući ,tu i tamo po neku tačku ih zarez. Naravno, nije u pitanju nikakvo prepisivanje već naročita tehnika pripovedan ja koja na ovaj način „podvaljuje” čitaocu, naterujući ga da poveruje da je u pitanju stvarni dokumentarni materijal. RAZLOZI USPEHA DOKUMENTARNE DRAME. Mislim da jedan deo razloga uspeha dokumentarne drame koja danas doživljuje ~bum” u čitavom svetu leži u svesti o stvarnosti onoga što se pred očima gledalaca ih u ušima slušalaca odigrava. Dokumentarna drama uspostavlja prisniji odnos sa onim koji prima još pre početka drame. Naime, postoji saznanje da ćemo slušati dokumentarnu dramu, svest da čemo se suočiti sa nečim što se realno odigralo i u čemu treba tražiti određenu poruku. Kiasična drama zahteva jedan viši stepen uživljavanja u iluziju, ona zahteva prihvatanje iluzije kao stvarnosti što dokumentarnoj drami kao da nije potrebno: ona je rekonstrukcija nečega što je bilo stvarnost, i samim tim mnogo „stvarnija” od jedne umetničke fikcije. Završiću zaključkom anegdotskog karaktera. Desilo mi se, naime, da sam pre izvesnog vremena u samom centru grada, u jednoj berbernici razgovarao sa berberinom koji me je podšišivao. Razgovor je došao do fihna i fihnskih glumaca, i berberin je ispričao da ne gleda filmove, a da je prestao onog trenutka kada je na uhci video glumca koji je poginuo u filmu koji je on, berberin, prethodnog dana gledao. Tada mu je, kaže, puklo pred očima da je to laž - taj fihn, jer onaj tamo nije poginuo stvarno već se samo pravio. I od tada sam, kaže, prestao da gledam filmove. Pri tom naglašavam da je ova anegdota potpuno istinita. Osuda filma i umetnosti koju izriče ovaj berberin bhska je u stvari Platonovoj osudi umetnosti. Umetnostse, naime, osuđuje u ime razloga da prikazuje „sliku shke”, senku senke, kopiju kopije, da je treća po vrednosti iza sveta ideja i stvarnosti, Da je laž a ne stvarnost Naš berberin doduše nikada neće saznati da u tom smislu nepokolebljivo stoji na braniku radikalnog platonizma. Ah, naravno, Platonovo shvatanje ne može se prihvatiti. Pre će odgovarati istini Aristotelova odbrana umetnosti. U tom kontekstu, drama koju smo čuh vrednija je, saopštava mnogo istine na upečatljiviji način nego prosto ređanje istoriografskih činjenica o Informbirou ih pak feljton o istoj temi.

27