РТВ Теорија и пракса

Ako je to ironični kontekst neobičnog spoja, festivalski intencionalne budućnosti i berlinske sutrašnje neizvesnosti, ne bi trebalo zanemariti i drugu stranu: činjenicu da se upravo u jednom takvom gradu, rasečenom na ~dve strane sveta”, koje razroko gledaju na sudbinu grada, organizuje festival čija je tema budućnost sveta; možda je to ona optimistična strana. I tako, izgleda da ima osnova za pretpostavku da je )r Prix Futura” idejno nastala u presecima berlinskih vremena, u sustizanju bivšeg i sadašnjeg, neizvesnog i željenog. Što se konkretnijih svrha tiče, asocijacije upučuju na „zlatne dvadesete godine”, na ideje o „severnoj Atini” i ambicije da se ponovo osvoji nešto od sjaja nekadašnje kulturne metropole. DVE KATEGORIJE VREMENA BUDUĆEG ~Prix Futura” ambiciozno i übrzano traži svoje specifično mesto u današnjem festivalskom svetu, mada u suštini ne uspeva da se potpunije udalji od koncepcije ~Prix Italia”. Činjenica je da su dva svetska festivala programskom strukturom veoma shčna, razlikuju se jedino time što ~Prix Italia” obuhvata i muzičke programe. Međutim, i pored strukturne sličnosti, postoji i jedna differentia specifica; „Prix Italia” uvažava „slobodne sastave”, a ~Prix Futura” samo „zadatke” o datoj temi (budučnost). Ostaje otvoreno pitanje da h je ta razlika sama sobom dovoljna da bi opravdala i u budučnosti paralelno održala dve velike radio-televizijske smotre? Pitanje je utoliko kompleksnije ukoliko se pomenuta razhka posmatra kao veštačka i, programski, možda čak zanemarljiva, o čemu svedoči i činjenica da pojedine emisije konkurišu na oba festivala. Organizatori ~Prix Futura” unapred su predvideU da će izdvojeno vreme, buduče, izazvati nesporazume u tumačenju propozicija, te su u prethodnim materija Uma izjaviU da se pojam budučnosti i ne mora sasvim bukvalno shvatiti, da i prošlo vreme ulazi u buduče. Tako je festivalska koncepcija dobila i prvi znak pitanja, aU je, makar prividno, i praktično, prva prepreka savladana. Međutim, usledila je i druga, prikrivena u strukturi festivala, u podeli na dve kategorije dramsku i dokumentarnu. U drugoj takmičarskoj kategoriji nastao je neobičan spoj: dokument kao nešto što se zbilo i budučnost kao čist fiction; contradictio in adjecto. Susrele su se dve suprotstavljene intencije, jedna vezana za praksu fičer produkcije, po kojoj je verodostojnost vrhovni princip, zasnovan na „živom” materijalu, sa što manje autorskog posredovaja, i druga, zasnovana na festivalskoj koncepciji,

31