РТВ Теорија и пракса

2) „Više nego na bilo kojoj dragoj tačci u Republici, ovde se sustiču dejstva većeg broja radio-programa... a nekoliko od njih su u celini ili primetnim delom usmereni na zadovoljavanje potreba ovog življa...”; 3) „Beograđani su verovatno više nego bilo koji drugi slušaoci radija u Republici izloženi deiovanju ostalih sredstava javne komunikacije što ima ne mali uticaj i na odnos prema radiju. U ovakvim uslovima delovanje radija ima sasvim specifična ograničenja ali i prednosti...”; 4) „Na području ovoga grada dešavaju se raznovrsni događaji od šireg interesa koji nužno moraju nači svoje mesto na radio-programu bez obzira na njegovo usmerenje. Tako se otežava problem diferenciranja - i u programu i u preferencijama slušalaca - onoga što se vezuje za tzv. funkciju lokaliteta... U dragim našim regionima navedeni problem ima sasvim druge oblike ispoljavanja” i 5) „Dinamika slušanja radija u Beogradu verovatno je primetno dragačija od one koju beležimo u Srbiji ili u nekim od regiona... Razlozi su poznati jer se i radno vreme i slobodni časovi nešto dragačije raspodeljuju... Pomenimo samo problem prevoza i vremena koje se na to troši ili uticaj kulturnih i đrugih institucija i vremenskog rasporeda njihovog delovanja...” Posebnu pažnju obratili smo na prvu grupu problema i varijabli sa kojima su oni povezani imajući u vidu potvrđenu nehomogenost stanovništva našeg glavnog grada i verovatne uticaje ove promenljive na odnos prema radio-programu uopšte a posebno prema zajedničkom programu u Srbiji. Beograđ zaslužuje izdvojeno posmatranje zbog navedenih specifičnosti, na koje u ovom tekstu nećemo posebno ukazivati, ali i kao daleko najmnogoljudniji region Srbije u kojem živi više od 23% življa užeg područja ove Republike. MIGRACIONA OBELEŽJA STANOVNIŠTVA BEOGRADA Poznata je činjenica da je stanovništvo Jugoslavije veoma pokretljivo i da su migraciona kretanja pojava od uticaja na mnoge fenomene koji se danas izučavaju u društvenim naukama. Ta karakteristika nije novijeg datuma ali ipak zna se da je došla do izražaja naročito u poslednje dve ili tri decenije. Računa se đa je od 1945. do 1977. godine preko 10 miliona Ijudi u našoj zemlji promenilo mesto boravka a polovina od toga otpada na migracije selo - grad. Za sve to vreme broj

178