РТВ Теорија и пракса

Znam; postoji veliki radio sa zvučnikom koji svi mogu da čuju i ovaj mali radio koji samo ja mogu čuti. Eventualno, još neko kad rasparim slušalice. Isprva sam taj detektor posmatrao sa strahopoštovanjem. Kako ga je stric Emil doterao, nisam ga ništa dirao, sem kad bi se na „kristalu” pomerila igla, pronalazio sam stanicu. Jednom prilikom stric Emil mi donese knjižicu s raznim šemama: kako se prave detektori. Doneo je i kiupčad s navojima izolovane bakarne žice, klešta, drvene koture kao kalemove i sve što je potrebno za pravljenje detektora. Jedva sam čekao da svane dan. Radio sam neprestano, brižljivo, kako bih sastavio detektor koji će nadmašiti stričev. Moj je sa dvanaest „biksni”, hvatače više stanica. Uspeo sam. Moji drugovi razapeše veliku antenu preko sokaka, opet prema mojim uputstvima koja sam pročitao u prospektu. Zemljovod po svim pravilima: bakarna ploča, so, šipka ukopana metar u zemlju, na sokaku. Tako je prestala moja usamljenost. Znam kad koja radio-stanica najavljuje program za sledeći dan i na parčetu hartije beležim vreme emitovanja emisija koje želim da slušam. Na zidu, pod pogledom, okačen veliki sat s visećim gvozdenim kuglama u obliku šišaiki. Kažem majci da navije sat na dvanaest, šetalicu da zaustavi, i kad ja kažem: „Sad!” ona da je pokrene. Sirota moja mati, koliko je grdnji izvukia od oca što me poslužuje. Sat uvek radi tačno, po radiju. Ležim na krevetu. Slušalice su mi na uširaa. Radio-Beograd emituje tango fascination. Kroz prozor vidim nebo, nisko, jesenje, lete nagomilani prijavosivi oblaci i skoro dodiruju moju antenu, koja je, mislim, najduža raka pružena u svet. Kako ta upredena gola bakarna žica hvata zvukove i reči, kako ih privlači i donosi u moj sluh? Znam šta se događa u celom svetu. Slušam muziku! Zaspim uz Šopenovu Polonezu, jednog jutra se probudim sa zvucima njegovog Posmrtnog marša. Tada je neko umro u svetu, neki veliki državnik. Čujem hiljade glasova, mešaju se stanice u večernjim časovima i u toj gužvi od muzike i izmešanih glasova putujem, kao u bajci. Gospode, kako je sjajan život kad čovek može da bude istovremeno na nekoliko mesta.

46