РТВ Теорија и пракса

toliko efikasno da Lunc oseća nostalgiju za prošlim „prestupničkim vremenima”. Vremena se zaista menjaju brzo, pa će na koncu i Gramberg demonstrirati umetnost pravljenja brava za policiju, tešeći čuvare reda apsurdno-ironičnom nadom: „Možda će jednog dana zatvor ipak biti pun i građani lojalni!” Tema opsednutosti subverzijom, donesena je dramaturški postupno i vešto, sa načelom satiričkog zatezanja i komedijskog opuštanja, koje se u najsrećnijim trenucima vine i do najsavremenije groteske i crnog humora. Pa ipak, to je realistička komedija, Na isti način je i režirana. Radoslav Dorić je umeo vešto da zakukiča epizode, a potom isto tako

neobavezno da opara komedijsko tkivo, postižući £ak smešne efekte u malim serijama. Delimično insistiranje na uzročno-posledičnoj vezi, dakle na logičnoj hronologiji dešavanja umesto na nonsens-humoru i diskontinuitetu proizašlom iz mogućnosti teksta, odužio je taj isti tekst na čitav sat izvođenja. Glumci su govorili tekst sa lakoćom (Životić, Kaćanski, Suvačareva), Muzika je mestimično zvučala neprimereno, preozbiljno za komedijsko-satirični izražaj. Dimenzije zvuka bile su prave. Zatvor za Pančevce M. Nikolića su pun repertoarski pogodak uprkos stidljivoj aktuelizaciji, jer valja se opomenuu: nema prave satire bez „glave u torbi’l

220