РТВ Теорија и пракса

-dramsko umetničko delo u kontekstu teorije informacija i komunikacija, to jest, na teorijski zasnovanim pretpostavkama tumačili kako se ponaša radio-dramsko umetničko delo u okvirima jedne komunikacijske sheme, pokušavajuči tom prilikom da, uslovno rečeno, utemeljimo jednu ontološko-hermeneutičku analitiku radio-dramskog umetničkog dela. Ovaj rad čini pokušaj da, u okvirima strukturalno-ontološkog ustrojstva radio-dramskog umetničkog dela, posredstvom tumačenja njegovog biča, objasni i raskrije fenomenologiju poetskog diskursa, da otkrije njegovo poreklo, mesto konstituisanja, sadržinu i temeljne karakteristike, te da, konačno, pokaže i utvrdi njegov ontološki značaj koji, kako smo mogli da naslutimo iz naših ranijih istraživanja, stoji u blizini same suštine ovog specifičnog žanra svekolike dramske književnosti, Da bi se razumelo konkretno ispitivanje poetskog diskursa u radio-dramskom umetničkom delu neophodno je, pre svega, primetiti da je radio-drama isto tako višeslojna jezička tvorevina kao i svako drugo književno umetničko delo koje, po Ingardenovoj 2 shemi, kako smo to i ranije imali prilike da naglasimo, sadrži četiri sloja: a) „sloj zvučanja” („sloj glasova i glasovnih tvorevina”); b) sloj značenjskih jedinica: smisia pojedinih rečenica i smisla celih sklopova rečenica; c) sloj shematizovanih aspekata u kojima se ispoljavaju raznovrsni predmeti prikazani u delu, i d) sloj prikazanih predmetnosti, koje se prikazuju u intencionalnim okolnostima stvorenim putem rečenica.” 3

2 Roman Ingarden (1893 1969), poljski fiiozof fenomenološke orijentacije. Glavna dela: Knjiievno■umetničko delo, 1931; O saznavanju književno-u-melničkog dela, 1968; Doživljaji, umetničko delo, vrednost, 1969; Istraiivanja o ontologiji u metnosli, 1937, 1969.

3 Roman Ingarden, Osaznavanju književno-umetničkog dela, SKZ, Beograd, 1971, str. 10.

41