РТВ Теорија и пракса

dimenzija komunikacija u previranju odnosi se па promene u komunikacijskim sistemima. Može se reći da se u toku vekova (od pojave štampe) razvijao koncept sistema institucija i sredstava masovnog komuniciranja koji je pored svih društvenih i tehničkih razlika imao jednu zajedničku karakteristiku: institucije i sredstva masovnog komuniciranja javljaju se kao posrednici u procesu difuzije poruka (štampe, radija, televizije) širem ili užem krugu korisnika. Ovo posredničko mesto vratara (gate keeper) koji propušta (ili zadržava) i oblikuje tok informacija od izvora do korisnika, dobija, zavisno od društvenog uređenja, ulogu „slobodne” štampe, transmisije, javne službe i konstituiše se u močno političko sredstvo manipulisanja. 9 Tek u savremenoj etapi, u našem istorijskom periodu, stiču se društveni i tehnološki uslovi za prevazilaženje ovih otuđenih posredničkih moči. Možemo ih prepoznati u sve izrazitijim zahtevima za društvenom kontrolom posrednika, za što neposrednijim „pristupom” (access) sredstvima masovnog komuniciranja, zatim u razvijanju kvazi-neposrednih oblika komuniciranja (personalizovani odnos. razni oblici programa s participacijom) i, konačno, u razvijanju novih tehnoloških interaktivnih sistema, koji korisniku omogućuju neposredan pristup izvoru informacija (banke podataka, video-data). Razume se, smer razvoja, intenzitet koriščenja potencijalnih mogućnosti i niz drugih elemenata determinisani su uslovima društvene sredine 10 , ali za kontekst daljeg razmišljanja u

8 Generalni direktor UNESCO-a obrazovao je na osnovu rezolucije XIX Generalne konferencije međunarodnu komisiju od 16 članova. na čelu sa Sin Mekbrajdom (Sean Macßride. irski pravnik. političar i novinar, nosilac Nobelove i Lenjinove nagrade za mir) sa zadatkom da Generalnoj konferenciji podnese izveštaj o problemima komunikacija. Preliminarni izveštaj. objavljen krajem 1978. naišao je na oštro suprotstavljanje zbog svojih preporuka vezanih za novi informativni poredak. Konačni tekst izveštaja biče razmatran na ovogodišnjoj Generalnoj konferencije UNESCO-a u Beogradu.

9 Ovaj proces nastojao sam šire da obrazložim u sledećim radovima: ..Razvojne tendencije i inovacije programa u periodu 1976-1980" - „RTV-teorija i praksa". br. 5/1976; „ledan aspekt podruštvljavanja informacije" u: Odgovornost u informativnoj djelatnosti. Zagreb 1978. str. 321-338: i ..Perspektive radija" u: Ovde Radio-Beograd. Beograd 1979. str. 273-283.

10 Specifičnosti koje u razvoj unose karakteristike društvene sredine mogu se ilustrovati nizom primera. Tako sistemi kablovske televizije. dočekani sa entuzijazmom i očekivanjima da če obogatiti sadržaje programske ponude. nisu opravdali nade. jer su se uglavnom sveli na distribuciju standardnih programskih sadržaja. S druge strane, lokalna radio-difuzija u našoj zemlji razvijena je znatno ranije nego u brojnim drugim zemljama, zbog specifičnih potreba našeg društvenog uređenja. lli najzad. SAD - zemlja s najrazvijenijom komunikacijskom tchnologijom još uvek nema službu teleteksta. jer nije pronadena formula po kojoj bi ovaj sistem pružao zadovoljavajući profit.

64