РТВ Теорија и пракса

emisija tretira) ali nalepnica uvek sadrži istu poruku ~za tebe, ijubavi moja”. Sedeći na insceniranom podijumu - stadionu s jednom jedinom galerijom, oni su koliko glumci iz tragedije koja se igra na ovakvom tipu amfiteatralne pozornice, toliko i gledaoci u areni gde se igra na kartu njihove duhovnosti.

CVET OD MAGLE I OBLAKA Kultura m.ož6 naići put6m od osam nota i zateči nas nepripremljene. Jumi Nakadžine, slavista iz Japana, ušla je u beogradski studio i unela svojom pojavom ritmove jedne kulture koji su se sureli s kulturoom Ijudi u studiju na način koji je podvukao sve obrise, i jedne i druge. Nije bilo teško zaključiti posle nekoliko trenutaka da će Čedomir Petrović (voditelj) izgubiti bitku ukoliko bude „fimji” no što je. On se ponašao s Jumi ko kauboj kome je na farmu „zašla" egzotična zverčica koju treba što pre naučiti na ostalo stado. Čini se da se Jumi ko suvereni putnik (naviknuta na različite zakone IjudsMh prebivališta duž kojih je prošla kao Ijubitelj stranih jezika - „znate ja mnogo obožavam da ucim strane jezike”), nije nimalo zbunila Cedomirovim nezgrapmm ponašanjem za jednog evropskog džentlmena ~na” televiziji. Ona je umesto bilo kakvog komentara ove situacije ko iz crtanog filma (on veliH i „neuštirkan”, ona sićušna i decentna) ozarila studio svojim htenjem da što je moguče više bude na usluzi voditelju i rediteljskoj zamisli. Spremno je odgovarala na pitanja o sebi i Japanu, odčavrljala je kako je naš jezik zavolela preko „mnogo jedne lepe knjige - Na Drini čuprija, predstavila je SuM, balerinu, njenu zemljaMnju koja živi Sarajevu (objašnjavajući način baletske igre u Hmonu), opisala šta je to „kezuša” (stari japansM instrument), preoblačila Mmona i”- otpevala pesmu o trešnjinom cvetu s kojom su doputovali do srca gledalaca svi miomirisi dalekog Japana. Ništa toplije, IjupMje ni umilnije nije Jumi otpevušila pesmu o cvetu od magle i oblaka od onoga kako je objasnila sta znači prvi trešnjin cvet za Japanca. Dražesnost je izvirala iz nacma kako je pričala (sa nesmetanim zagrcavanjem pn nešto uzbuđujučem opisu nečega što je samu pTijatno uzbuđuje), tako i iz onoga „šta” je pričala ova mala dama. Reditelj (Mandić) povremeno je zaustavljao kameru na grančici trešnjinog drveta u cvetu. i to je bilo sve što su predstavnici naše kulture kavaljersM i domaćinski ponudili gošći izjapana. Potpuno nepripremljeni za ovako delikatan susret dve kulture, opijeni smo slušali Jumi kako peva, tačnije, kako više nulu]e

176