РТВ Теорија и пракса

Т oma Jošanović

DRUŠTVO I TELEVIZIJA

Da bi se živelo od TV kritike treba pisati dobronamerno i misaono, oštro i besadržajno. Jadikujući poveravam se jednom cenjenom kolegi sa televizije i upoređujem pojedine urednike sa vlasnicima štala koji za nevremena sklanjaju kljaste konje a zdrave ostavljaju da lipsavaju pod „otvorenim nebom”. Drugi, obuveni u lakovane cipele plaše se da koračaju drumovima života a život, nestaško, nikako da se prilagodi njihovim emisijama već vrducka i udaljava se od njihovog pogleda, shvatanja i namera. Ogledam se u svojim publikovanim napisima o televiziji i postavljam pitanje; može li se nešto novo napisati i reći? ČASOPIS „POLJA” - NOVEMBAR 1968: ~U OČEKIVANJU TV KRITIKE” Fragmenti: „Bastion. Magnat društvene kulture i politike. Neuništivi samozvanac javnosti. Ignorant Najgrlatiji recitator našeg života. Tehnika i neinventivnost To su početni, naivni, bukvarski i najpristojniji osvrti kritike i gledalaca upućeni televiziji. Televizija ne uočava namere takve kritike, oseča se uvređenom i pristojno ćuti. Krug je zatvoren - vrteška se okreče auditorij je uglavnom posmatrač. Najmasovnije sredstvo audio i video-komunikacije, preko TV pošte, uspostavlja kontakt - TV gledalac se razgaljuje - u horizontali različitih primedbi dijagram se ne pomera. U takvoj igri svako je dosledan sebi, Nemoćni da se razuvere, da dokažu dobronamernost, zaljubljeni i gnevni - stoje na mestu, pristojno udaljeni, snishodljivo sležući ramenima, ponekad preteći prstom - trpeljivo čekaju bolje dane - neko poklonjeno nadahnuto vreme u kome će svi biti zadovoljni, talentovaniji i dobronamerniji.

246

KRITIKA