РТВ Теорија и пракса

М”, sjajni, ali vi ne možete pronaći sada jedan novi kvartetili „Sedmoricu mladih” koji su izuzetni profesionalci. Mi, kada se neko pojavi, toliko upotrebljavamo i zloupotrebljavamo ličnost da je na kraju uništimo ponavljanjem, obrišemo je. Takva je televizija. Covek treba da se pojavljuje, a onda mora da dođe stop i da ga mnogo godina nema. Međutim, vreme za njega ne stoji. Prolazi. To vam je televizija. Katarza. Za njega i nadalje postoji ponedeljak i sreda i ostalo. Razumete? Uvek sezona i trista šezdeset dana u godini, ali ne može više da se pojavi. A.Š.: Vratimo se vama. Kako uspevate sve to da postignete, toliko emisija uZagrebu, Ljubljani, predstava üßeogradu? Da li vam koristi pozorišno iskustuo na televiziji? A.M.: Mnogo. To je baza svega. To je bila prva stvar, posle mise. Mada je rad na televiziji jedno, a u pozorištu drugo. A.Š.: Šta mislite, postoji li nešto novo što če se pojaviti na televiziji, što če joj doneti novu publiku i vratiti staru, ili če ostati na usavršavanju tehnike i višoj, eventualno, profesionalnosti? A.M.: Šta bi moglo novo da dođe? Možda nove dimenzije ekrana i program koji sami kod kuće odabirate. Biće vreme kad ćemo pritisnuti dugme i dobiti Njujork, London, kao radio. A.Š.: Nedavno sam sličan razgovor vodila sa Lolom Đukičem. I on smatra da se tehnika veoma razvila i da to doprinosi poboljšanju programa, ali da je istovremeno kod televizijskih Ijudi nestalo entuzijazma. A.M.: Nema humanosti. ZavisL.Ja uvek osećam isti elan kao i na početku. Kad god radim osečam iznova entuzijazam. Zato sam rekao da mladima treba dati vreme da bi imali kontinuitet u radu, jer ako neko režira tri minuta i onda čeka dve godine da opet nešto dobije da radi, on neće osetiti da je stvarno angažovan za ovaj posao. Čovek na televiziji mora biti stalno u jednom ritmu. Nedavno sam bio gost u Beogradu. Išao je Dnevnik, uživo, pa Kino-oko - lajf, pa opet Dnevnik i to, dole u studiju, isto mi, in lajf - vreva, temperatura - događaj, nije bila konzerva. Tog časa smo osečali da se nešto događa. Znao sam da se ne briše ono što se događa, Ne mogu mi reči: stop! još jedanput Za mene to je to! Makar sa greškama. A.Š.: Možda ste ipak suviše vremena i Ijubavi dali televiziji? A.M.: Ne. Za mene je televizija majka, žena, deca - sve. A.Š.: Obično se kaže da je Ijubav prema majci i sestri u kasnijim godinama i porodična obaveza, a žena u braku posle duže vremena postaje neinteresantna.

259