РТВ Теорија и пракса

* Mira Đorđević, „Radio-drama kao umjetnost blende”, „Život”, br. 5, 1974, str. 252.

7 Žan-Pol Sartr, „Funkcija predstavljajuče svesti”, „Treći program Radio-Sarajeva”, br. 20, 1978, str. 721.

b E. Huserl, Knrtezijanske meditacije, I, Centar za kulturnu djelatnost SSOH, Zagreb, 1975, str. 71.

gotovo isključivi posrednik vremena i mesta radnje, prisutnosti radio-dramskih junaka i njihovih karaktera, te prostora i atmosfere u kojoj se oni kreču... Ovaj proces akustičkog građenja umjetničke fikcije putem riječi pomoću tehničkog medija radija počinje otvaranjem akustičke blende.” 6 Kažemo: radio-dramsko mišljenje „pokazuje predmet”. ~U isto vreme, predmet se iskazuje... kao odsutni predmet Bilo kako bilo, on je oblik koji misao uzima da se našoj svesti pojavi.” 7 Radio-dramsko mišljenje raskriva Cogito radio-drame kao njegovo fundamentalno „apodiktično samoiskustvo” kroz danosti strukture radio-drame. Ono apsorbuje njegovu svest i predstavlja se ~kao da ono samo jeste suština odnosa koji treba odrediti ’ (Sartr). Radio-dramsko mišljenje, međutim, pristupačno nam je tek, i a priori, na struji svesti koja izgrađuje jedan svet - radio-dramski svet Razumevanje je pristupačno in actu Svaki doživljaj radio-dramske svesti nosi Sopstveno, svoj cogitatum, kako bi rekao E. Huserl (E. Husserl). Ovaj doživljaj je intencionalan, ~pri čemu reč intencionalnost... ne znači ništa drugo osim opčenitog temeljnog svojstva svijesti da bude svijest o nečemu, da kao cogito nosi u sebi svoj cogitatum .” 8 Cogito radio-drame ponavlja svoj Stoga, slušati radio-dramu, to je ostvariti nad zadatim znacima koji su, najšire \izeto, uvek isti, svest ~u kojoj če intencija u svakom trenutku”, kako kaže Sartr, ~da se pripoji znaku”, u našem slučaju opštosti pojma radio-dramskog Znaka. Cogito radio-drame uvek je puna svest o tome znaku. Ta svest prezentira jedan svet koji je uvek prisutan u sadašnjosti. Radio-dramska svest se ne može zamišljati, ona uvek jeste, prezentna je i intencionalna. Postaviti

16