РТВ Теорија и пракса

svetu”, istaknuta je njegova suštinska veza sa kontinuitetom našeg opstojanja, Cogitu radio-dramskog umetničkog dela pripada tako uloga čuvara za „bivajuču - doiazeču sudbinu biča.” Ono, kao i svako umetničko delo, u punoj sabranosti „sadrži poziv biča.” S ovim razumevanjem cogita radio-dramskog umetničkog dela dolazimo do vrhunca „onoga čime ono samo sebe misli”, okrečuči se pitanju njegovog egzistirajučeg objekta u svetu - pitanju Drugog. b) Radio-dramsko mišljenje / Drugi Čovek sluša radio-dramu. Kao onaj što je naspramno postavljen i tek pošto je omeđio sebi-vlastito čovek se prepušta „tuđem duhovnom” i „omogučuje njegov specifični smisao.” Ontologijska eksplikacija radio-dramskog umetničkog dela ukazala je da ono što označavamo njegovom bitnom strukturom konstituira, kao svoj korelat, svet Drugog. Uspostavljajuči Drugog kao svoj realni konstituens preko svoje imanentne, logičke i logos(nosne) strukture, radio-dramsko umetničko delo obrazuje i zaokmžuje, neopozivo, svoju konačnu, jedinstvenu i neponovljivu bit, svoj vlastiti etičko-estetski čin u svetu. Kažemo: biče radio-dramskog umetničkog dela i svet Drugog, u jednoj vremenskoj dimenziji i u istoj intencionalnoj ravni, obrazuju čistu korespondentnost Radio-dramsko umetničko delo je, s obzirom na objektivno postojeće, „oblik pojavljivanja Drugog.” Problem se u okvirima ovog rada najpre raskriva u sferi Bahtinove teorije jezika a potom se nadovezuje kao tema „transcendentalne teorije iskustva Drugog” huserlovske provenijencije.

18