РТВ Теорија и пракса

nešto manje emisije sa kritičkim prikazima o autoru i delu koje se emituje i emisije sa komentarima o muzičkim zbivanjima. 4. Ostao je otvoren čitav niz pitanja iz oblasti muzičke kulture, kojima se radio bavi kao sociokulturna institucija. Osvetljavanjem aspekta saradnje radija sa muzičkim institucijama i tretiranjem radija kao stožera oko koga se okupljaju stvaraoci, naročito miadi, a ne samo plasiraju finalni proizvodi, zaokružio bi se jedan kompleksniji prilaz muzičkim programima radija. Istraživanja su se do sada većinom bavila pitanjima muzike koja se emituje u okviru radio-programa, dok bi sada trebalo vise pažnje posvetiti i aspektu muzike kao reproduktivne umetnosti kao i problemu muzikološke misli u programima radija. Još jedan važan momenat za analizu muzičkog programa radija u našoj sredini, naročito ovako nacionalno složenoj kao što je vojvođanska, jeste mogučnost saradnje i prožimanja kultura naroda i narodnosti Vojvodine putem muzičkog programa radija. Ovim problemom su se već bavila neka istraživanja i studije ali imajuči u vidu sve mogućnosti koje u ovoj oblasti stoje pred radiom kao moćnim masovnim medijem, ovaj problem bi i dalje trebalo da zaokuplja pažnju kako stvaralaca programa tako i onih koji se bave njegovim istraživanjem. LITERATURA 1. Ljiljana Krist; „Kulturna uloga muzike na radiju”, RTV teorija i praksa, br. 14. 2. Darinka Simič; „Razvijanje kriterijuma i negovanje muzičkog ukusa slušalaca”, RTV teorija i praksa, br. 4. 3. Jaroslav Turčan; „Slušaoci o muzičkom programu Radio Novog Sada”; interna publikacija Odeljenja za istraživanje programa i auditorijuma RTNS, 1980. 4. Vlada Šrot: „Radio muzika i slušaoci”, interna publikacija Službe za študij programa RT Ljubljana, 1980. 5. Janko Grilc: „Saradnja radija sa muzičkim i njima srodnim institucijama”; RTV teorija i praksa, br. 14.

122