РТВ Теорија и пракса

Da li če se obistiniti ova futuristička vizija pitanje je za raspravu. Nama ostaje da zaključimo: i u kompjuterskoj televiziji uloga i zadatak reditelja biče odista nezamenljivi. Govoreči o Angažiranom teatru Erik Bentli upoređuje pozorište i televiziju. Navodimo zaključak njegovog ogleda umesto dokaza o povratnoj sprezi televizije i gledaoca u ostvarivanju estetske recepcije; „Nema naravno ničeg lošeg u televiziji. Kad njome budu upravljala Ijudska biča za druga Ijudska biča, taj izum će pokazati svoje mogućnosti. On ipak ne poistovečuje funkciju teatra. Teatar su prisutni Ijudi: glumci su prisutni na pozornici, gledaoci prisutni ispred njih, živi kontakt između dvije grupe. Sve što zovemo teatar nalazi se u tom električki-ljudskom krugu koji ni televizija ni film nikada neče moči stvoriti. Čak kada se poboljša, televizija če biti novi mehanizirani svijet s vehkom skalom. Sigurno, teatar je staromodan, ako pripada starom intimnom svijetu s malom skalom. Nema zamjene za živi ijudski kontakt”! (T. Sabljak, Teatar XX stoljeća). Ostalo je pitanje humanog aktiviteta televizije kao umetnosti u dvostrukoj sprezi povratnih dejstava. Stoga druge umetnosti ne mogu biti zamena televiziji, Osnovni zadatak televizije je, dakako, ostvarivanje sopstvenog jezika umetnosti. Pred nama se rađa jedna nova umetnost O tome več imamo uverljiva svedočanstva. Televizija nije skretnica, ni stanica, ni raskrsnica drugim iskustvima - njen duh biče ostvarivan kada njene elektronske mašine dobiju osečanja slična našima. Onda masteri neče biti mastodonska strašila, več če televizija i homo televisionis biti jedinstvena celina.

141