РТВ Теорија и пракса

shvaiiti umetnost onda kad učestvuje u procesu stvaranja osećajući pri tome određene emocije. Svako slikarsko delo nosi pečatvremena koje stvaralački izražava zanosom, uzbuđenjem i sumnjama. Čim opazite znake ovog uzbuđenja, oživljava epoha a s njom i ličnost umetnika. Televizija svojim neiscrpnim izražajnim mogućnostima može da interpretira sve oblike života (nauku, politiku, psihologiju) koje se ovako ili onako prelamaju u umetnosti. Televizija prati koriščenje dramske kolizije koja je povezana sa procesom stvaralaštva: psiholozi misle da koncentracija pažnje, koja prati isključenje sveg perifernog viđenja, utiče na snažnije delovanje emisije na gledaoca. Element napregnutosti koji se namerno ili neočekivano javi povećava interesovanje gledaoca za emisiju. S druge strane, svaka režija lišena snažnog dramskog sižea izgleda bespomočna na televizijskom ekranu. Ja sam se, međutim, uvek čudio onim metodima pomoću kojih su reditelji emisija iz umetnosti pokušavali da stvore dramsku zasićenost, što je ponekad dovodilo do strašne neprirodnosti. Govoreći o ovome imam na umu uporno traženje originalnih rakursa. Pretpostavlja se da metodi emisije izražavaju mišljenje umetnika i „svi pogađaju šta smo hteli tom emisijom da kažemo”. Posle neuspeha ove ili one emisije počinje istraživanje uzroka. Ali jedini realni razlog neuspeha je u tome što gledalac oseća koliko se malo veruje u njegov ukus. Druga krajnost, takođe, ne garantuje uspeh. Umetnost kao riznica svetih darova je dosadna. emisije koje uključuju elemente umetnosti ili su joj posvećene, mogu da stimulišu ideje, da razonode i zabave. Njima nije strana patetika, satira, humor. Iskustvo pokazuje da reakcija gledaoca prevazilazi sva očekivanja, Gledalac kao da i sam učestvuje u takvim emisijama i to aktivno i rado kao da prelazi u novu veru. O tome svedoče pisma koja stižu televiziji. Njihovi autori su najrazličitiji Ijudi i mnogi čak podvlače da se ne razumeju u umetnost, ali da im se emisije dopadaju. Televizija može na razne načine da prikazuje slikarsku umetnost, ali u svakom slučaju treba izbegavati promašaje karakteristične za režije koje liče na radio-emisije, Televizija zato postoji da bi gledaoci mogli da vide umetnička dela sopstvenim očima i nesumnjivo je da ona mora, na prvom mestu, da se orijentiše na oko. Oblik emisije o slikarstvu zavisi od mnogih faktora - pre svega od tipa auditorija, karaktera prikazivanog materijala i trajanja

143