РТВ Теорија и пракса

Ko je presudno uticao na Vaš rediteljski razvoj i koje pojave su bitne za Vaše rediteljsko formiranje? Nekad se režija „učila” i „studirala” gledanjem predstava i eventualno proba. Osvrnite se na svoj rediteljski rad u pozorištu i iznesite svoja iskustva dramske režije. Na ovo pitanje treba vrlo opširno odgovoriti, tako reči napisati poduži članak, a ja za takav posao nemam ni volje, a ni vremena. Ukratko: režiju u svojoj mladosti nisam studirao, jer za taj studij nisu postojale institucije. Režija se u mojoj mladosti „učila” gledanjem pozorišnih predstava ili u najboljem slučaju prisustvovanjem probama u pozorištu. Ja sam imao sreču da sam mogao prisustvovati probama reditelja dr Branka Gavele, Ive Raića, Alfonsa Verlija, Tita Strocija, Josipa Kulundžića, Jurija Lj. Rakitina. Prva teoretska knjiga koju sam posle rata pročitao bila je Sistem Stanislavskoga. Šta Vas je privuklo televizijskoj režiji? Kakva su Vaša iskustua u stuaralaštuu televizijskog reditelja? Privukla me je pojava novog medija za koji se govorilo da je negde u sredini između pozorišta i filma. TV iskustvo sam sticao opet gledanjem nastajanja dramske emisije u Hamburgu za vreme jednomesečnog boravka, kao i u Minhenu u 14-dnevnom boravku, To je bilo 1957, pre početka rada TV studija Beograd. Šta je za Vas „televizijski izraz” (L’exprešsion televisuelle)? Mislim da se pravi televizijski izraz može postići samo isključivim snimanjem u TV studiju pomoću elektronskih kamera i ostale studijske tehnike. Međutim, u poslednje vreme sve se više radi pomoću filmske kamere, što znači da se prelazi u drugi medij. Definišite televizijsku režiju kao umetnost. Nisam teoretičar da bih to znao precizno da definišem. U svet televizije ste došli iz teatra. Šta ste iz pozorišta doneli na televiziju? Prvenstveno rad sa glumcima, rad na tekstu, rad na jeziku, rad na psihološkoj razradi uloge i međusobnih odnosa ličnosti.

167