РТВ Теорија и пракса

® radio beleži neznatno više frekvencije u pogledu potpunosti nego u pogledu jasnoće (što treba shvatiti prvenstveno kao njegovo niže rangiranje u pogledu jasnoće u poređenju sa televizijom), a kad posmatramo odnos potpuno - osnovno, radio beleži nižu frekvenciju kao potpuno nego kao osnovno, dakle, na radio se pojedinci oslanjaju (kao na osnovno sredstvo) uprkos tome Sto relativno zaostaje u pogledu jasnoče i potpunosti. Time treba objasniti i njegovo relativno zaostajanje u celini za drugim meedijima, • televizija ima višu frekvenciju kod jasnoće u poređenju kako sa ocenom o osnovnom sredstvu, tako i sa ocenom o potpunom sredstvu. Našoj publici odgovara kombinovano vizuelno-akustičko dejstvo televizije u informisanju, • novine (štampa) beleže frekventniju ocenu da su najpotpunije sredstvo, u poređenju sa obe druge dimenzije. Takvo opredeljivanje ima svoju unutrašnju logiku s obzirom na komunikološka svojstva pomenutih medija: vizuelni karakter pruža televiziji naročitu jasnoću, ali informacija u kratkoj emisiji ne može biti potpuna, dok za manjinu koja se opredeljuje za štampu, potpunost predstavlja njenu osnovnu vrlinu. S obzirom na ocenu o potpunosti i jasnoći može se očekivati dalje zaostajanje radija kao informativnog medija, ako ne bude dovoljno iskoristio svoje specifičnosti. U kakvoj je vezi ocena o informacionom značaju pojedinih medija za učešće u komunikacionim procesima ispitanika sa stvarnim obimom njihovog praćenja tih medija? Mada određena veza mora postojati, ona ne mora biti linearna, jer u informisanju ne igra ulogu samo količina posvećenog vremena, več i određena svojstva kvalitativne prirode koja proizilaze iz imanentnih svojstava medija, načina korišćenja slobodnog (ali i radnog) vremena i načina doživljavanja medija, što je uslovljeno kuiturnim, društvenim i psihološkim činiocima.

179