РТВ Теорија и пракса

Stepen školske spreme uopšte ne uliče na praćenje radija, a kod gledanja televizijskog programa utiče samo kod odsustva tog praćenja (ono opada od 7% kod ispitanika bez školske spreme do 0 kod onih sa visokom spremom), što može biti u vezi i sa imovinskim stanjem. Vidne su razlike kod štampe, što je naročito primetno kod potpunog odsustva pračenja (koja opada od 59% kod ispitanika bez škole do 2% kod onih sa visokom spremom), a raste vidno kod onih koji je prate do 3 časa. Te razlike se iskazuju i kroz visok KK = 0,37. Dok su te razlike sasvim usklađene sa razlikama kod ocene informacionog značaja u pogledu štampe, postoji blagi raskorak u odnosu na televiziju kod koje beležimo da je ocenjena relativno značajnije kao informacioni medij za one sa nižim nivoima obrazovanja, a kod njih je i znatniji broj onih koji je ne prate. Ta razlika nije velika, a razumljiva je ako se uzme u obzir da je televizija jedini medij na koji se mnogi među njima oslanjaju (u ovoj grupi koncentrisani su i oni koji se ne oslanjaju ni na jedan medij, odn. ne učestvuju u masovnom komuniciranju). Zanimanje ispitanika ne utiče ni na koji medij tako izrazito kao obrazovanje (što je i u vezi s nedovoljno diskriminativnom i razrađenom klasifikacijom zanimanja koja je primenjena). Ipak, vredi zabeležiti da učenici i studenti rado prate radio-program (kod njih najređe beležimo odsustvo tog pračenja 10%, a najčešće praćenje od 5 časova i duže - 14%). Penzioneri takođe često provode veći broj časova dnevno uz radio-program, što je svakako u vezi sa slobodnim vremenom koje poseduju, a poljoprivrednici relativno najmanje prate radio-program i najčešće ga uopšte ne prate, što je svakako u vezi s prirodom njihovog posla, ah i s činjenicom da su svoje slobodno vreme preorijentisali na televiziju, gde se primećuje samo neznatno češće njihovo odsustvo pračenja. Kod štampe su ponovo zabeležene razlike o kojima je već bilo reči, a koje uglavnom reflektuju stepen školske spreme, vezan za pojedina zanimanja, ali i za kulturni milje. Godine ispitanika u pogledu praćenja radija i televizijskog programa sasvim neznatno utiču na način koji se več mogao primetiti iz gornjeg izlaganja. Među najstarijom grupom (65 godina i više) ima najviše onih koji uopšte ne prate radio-program (27%), a najmanje takvih ima među najmlađom grupom (18 - 24 g. = 11%). Najduže pračenje je takođe najprisutnije među najmlađom grupom. Kod televizijskog programa beleži se određena polarizacija među starijim ispitanicima koji su koncentrisani među one koji uopšte ne

183