РТВ Теорија и пракса

Gordana Mavrič

politikolog, nezaposleni l

KAKO POSTATI NOVINAR

Dušan Savković, gost u jednoj emisiji TV serije posvećene humoristima, pokušao je nedavno da nas uveri, polazeći od vlastitog iskustva, da se dobrim novinarom postaje (iz našeg aspekta) na pomalo neobičan način: mladi saradnici moraju automatski da izvršavaju postavljene zadatke, da obožavaju svog urednika i da pri tom ne štede vreme i inventivnost da bi ispunili i sve njegove lične želje, u koje ulazi, recimo, i jedna dečja lopta... Kad tako govori satiričar ne znate da li je to tek zapis satiričnog pera njegovog ili pravi savet mladima. A šta bi sa onim da novinarstvo kao profesija zahteva stalno intelektualno naprezanje, poznavanje svih oblasti političkog, ekonomskog, kulturnog...života; da je za logičku analizu prave stvarnosti potrebno široko obrazovanje, poznavanje činjenica? Može li sve to nadoknaditi vaša sposobnost da se dopadnete? Ako problem postavimo na taj način, pitanje dopadanja ili, ako hočete, snishodljivosti može se posmatrati iz dva ugla: prvo, kako se dopasti i postati novinar? drugo, kako se dopasti i brže odmaći od pijačne rubrike? Za ovo drugo pitanje već donekle postoje iskustva, a i nije od egzistencijalnog značaja, Dakle, kompletnu pažnju treba posvetiti prvom. Mladi „školovani” novinari, koji pokušavaju da volonterskim radom ili radom za koji kao naknadu dobijaju minimalne honorare, obezbede sebi mesto pod suncem ili ako hoćete pošteno „zarade” svoje radno mesto, ne štedeči pri tom vreme, kreativnost, trud... izgleda greše. Oni mesecima, ponekad godinama žive od obećanja, nada, ličnog zadovoljstva zbog dobro obavljenog posla i obezbeđenog roditeljskog džeparca. Ponekad ih hvale, nazivaju entuzijastima, a oni su zvanično mala armija nezaposlenih, Dok pišu, raduju se što im je prilog objavljen, a nemaju za bioskop, drugi koji se i ne sreću po redakcijama nego, možda, samo u prolazu, dobijaju redovan posao.

187