РТВ Теорија и пракса

se pojave, prikazuju, mada su svesni da to može biti i korisno. Inače Ijudi vole da se pojavljuju, pričaju, slikaju. Ima i opreznih. Ponekad se plaše. Možda se plaše da će reči nešto Sto če im kasnije Skoditi. A.Š.: Vaša bezazlenost, sa kojom nastupate, u stvari je opasna. Umete da slušate čoveka i on se opusti. Oni gledaoci koji su, recimo, u poslednjoj emisiji Kulticra srca, u kojoj je Silobrčićev gost bila Lepa Brena, interpretator muzičkog sastava „SlaatM greh”, pratili intervju, mogli su da shvate njegov stil. Silobrčić prilazi odraslima sa ozbiljnošću kakva se primenjuje kada bolesno dete nagovarate da uzme gorak lek. Pridaje u svom tonu značaj pevačici novokomponovane narodne muzike kao da se obraća Renati Tebaldi. Govori sa njom o negovanju glasa i stasa kao da traži savet za profesiju kojom bi i sam želeo da se bavi, ah se plaši da ne nazebe, promukne... I Lepa Brena mu sa punim poverenjem odaje svoju tajnu uspeha. To je neverovatno šta ovaj čovek može da izvuče od slikara, pisaca, generala, političara. Kada se obraćate svom sagovorniku - kažem mu - on zaboravlja da su prisutne kamere, uperena svetla, kako postižete tu atmosferu intimnosti? D.S.: Obično odaberem Ijude koji me fasciniraju, one koji su nešto postigli da stvore od sebe. Najgora stvar koja mi se može dogoditi je da mi postane dosadno dok razgovaram, Na početku svake emisije imam tremu. Posle prođe. Ja se, ipak, dobro osećam, to je moj ambijent, ah gost koji dođe u tu atmosferu - sva ona svetla, nekd strani Ijudi, kamere, pa ja sa kojim mora da razgovara, jer je pristao... Možda bi u poslednji čas i pobegao, mnoge osobe po svojoj psihičkoj konstituciji nisu takve da to mogu izdržati, uspaniče se, blokiraju, ali ja onda još više moram da radim na uspostavljanju kontakta, na nekakvom poverenju. Vidite, ja nosim naočare, smeta mi sunce. U studiju je svetlo još mnogo jače, ali to mi uopšte ne smeta, jer sam navikao, a kada bih ih stavio, to bi bio totalni prekid kontakta sa gostom. Ljudi koji nose naočare u studiju mnogo greše. Moram da čavrljam, da govorim o sebi ono sto zaista mishm, da bih na kraju došao do onog što žehm. Da, govorili smo o ličnosti. Ima sjajnih, neobičnih ličnosti koje govore o neočekivanim stvarima. Recimo Kosta Nađ o Ijubavi. Zabranjivanju Ijubavi u ratu, kažnjavanju. Sjajno je govorio. A što se tiče novinara, ne sme se upasti u zamku da sve znaš. Neka gost sam govori, a ti se pojavi sa potpitanjem. Jer, ako ja njemu kažem: bili ste tu i tu... Rekh ste to i t0... Da sam s&n ispričao da je u ratu bila zabranjena Ijubav, da se zbog toga

208