РТВ Теорија и пракса

5 Ove teoretičare inače pominje Mira Đorđević u svom izvrsnom tekstu „Radio-đrama kao umjetnost blende”, „Život”, 1974/3.

e Ernst Bloh, Pri/iczp nada, I, „Naprijed”, Zagreb 1981, str. 342.

Bartusch) i H. Jedele (H. Jedele) 5 ističu tehniku i umetnost blende kao jedan od bitnih načina njenog književno-estetskog određenja. Jedan od njih (H. Jedele) čak ističe: „Dramaturgija radio-drame je umetnost blende.” U smislu našeg istraživanja ovaj pojam dobija konstitutivno značenje, pre svega u domenu estetskog doživljaja, koji je u izvesnu ruku, blizak aktu saznanja i koji ga uobličuje. lako pojam blende ima svoje značenje i u tehničkom kontekstu (kao tehnički proces: pretapanje, zatvaranje, otvaranje blende) i u „duhovnom procesu radiofonske konkretizacije” (blenda retrospekcije, blenda sadašnjeg trenutka, „forblenda”), mi ćemo, u okvirima ovog rada, razmatrati samo „blendu sadašnjeg trenutka” kao relaciju koja konstelira epistemološki iznos ~u jedinstvenoj sadašnjosti i u sledečim novim sadašnjostima” radio-dramske strukture. Pročitajmo, na početku, orijentacije radi, nekoliko Blohovih (Ernst Bloch) rečenica iz dela Princip nada, I. One se nalaze u odeljku „Svojstva anticipiranja i njegovi polovi: tamni trenutak - otvorena adekvatnost” Ovaj odeljak upučuje na problem Sada i ono što on kao saznatljivost unosi u svet - ~Ne najdalje” - kaže Bloh „nego najhliže potpuno je još tamno, i to upravo stoga što je najbliže, najimanentnije. U tom najbližem krije se čvor agonetke opstojanja. Življenje tog sada, najisunsMji intenzivno, još nije dovedeno pred samo sebe, dovedeno k samom sebi kao viđeno, kao otključeno.” 6 - Ovaj kratak tekst moguće je prikloniti problemu o kome razmišljamo. Reč je o radio-dramskom sada („blenda sadašnjeg trenutka”) koje, kao živa sadašnjost, dozvoljava slušaocu da literarne informacije koje prima prihvata kao

38