РТВ Теорија и пракса
na masovno amatersko stvaralaštvo. U članku „Primedbe o simboličnosti televizije” Eugenjuša Vilfc: (Eugeniusz Wilk) autor iznosi najpre neka mišljenja televizijskj teoretičara o koncepciji shvatanja simbola i simboličnosti. Svoji razmatranja počinje fenomenološkim pristupom ontologiji simbola i razmatra mogučnosti čitanja televizijskih simbola. Vilk analizira „egzistencijalnu” osnovu televizijske slike (Ingardenov termin). Predstavljene sadržine mogu imati različiti stepen apstraktnost: To zavisi od televizijskog figuriranja koje može biti: sinhronično i dijahronično, izolovano i kontekstualno, a to daje četiri osnovna tipa figuracija: 1. sinhronično izolovane, 2. sinhronično kontekstualne, 3. dijahronično izolovane i 4. dijahronično kontekstualne. Maksimalni stepen apstraktnosti se postiže u slučaju sinhronično izolovane figuracije, a minimalni pri dijahronično < kontekstualnom postupku. Halina Jankovska (Halina Jankowska) i Mačej Kuljinjski (Maciej Kulinski) u članku „Nivo razumevanja radio-emisija kod šestogodišnje dece” predstavljaju rezuitate do kojih je došao Centar za proučavanje javnog mnenja i radio-televizijskih programa. Predmet ovog proučavanja bilo je određivanje stepena razumevanja radio-emisija kod predškolske dece, Radio-emisije namenjene predškolskoj deci imaju više funkcija - didaktičku, informativnu, rekreativnu itd,, Da bi ovi zadaci bili ispunjeni, deca moraju, bar delimično, da razmneju radio-emisije. U razumevanju radio-emisija kod predškolske dece poljski istraživači razlikuju sledeče nivoe: 1. - dete razume samo reči; 2. - dete razume misli koje su sadržane u rečenicama; 3. - dete razurae odnose u situacijama i uzročno-posledične veze, služi se uopštavanjima i analogijama. Na ovom stepenu dete može da razume čitavu emisiju i čak pouku i koja je u njoj sadržana. Ispitivanjima je obuhvačena grupa od 700 dece iz dečjeg obdaništa čiji intelektualni nivo nije prelazio normalu. Na
206