РТВ Теорија и пракса

Naime, s pravom se sumnja da tehnički postupak potpunog nahsinhronizovanja pruža najbolje mogućnosti za manipulaciju tekstom, za odstranjivanje svega što se u datoj, ciljnoj kulturi ne smatra društveno ili politički prihčnim. Ipak, rekao bih da su kod nas glavni razlozi izbegavanja toga postupka njegova skupoča, zametnost i obimnost Treba nači dobre tumače teksta, glasovno i psihološki prilične izvornim hkovima, treba dugo raditi, „loviti” početke i krajeve reph'; te shci na ekranu podešavati dužinu i obhke teksta. Najzad, u izbegavanju ovog postupka možda ima i zdravog kulturnog stava prema stranOm izvornom delu - naime, jezik je, sa svojiro zvučnim slojem, bitna sastavnica filma, drame, vokalne muzike i shčnih umetničkih obhka. U našoj sredini sredini supostojanja više osobenih kultura raznih „mahh” jezika - očuvanje tog zvučnog jezičkog sloja stranog jezika jeste kako odraz poštovanja suštinskog elementa strane kulture tako i projekcija naše želje da drugi jednako postupe s nama; s druge strane, obavezno nahsinhronizovanje svih stranih filmskih i televizijskih materijala u Nemačkoj ih Engleskoj, na primer. ishod je samouverenosti u vehčinu vlastitog jezika, ustupaka komoditetu pubhke (često hšene znanja stranih jezika) i nastojanja da se maksimalnim uklanjanjem prepreka između robe koja se nudi i mogućnih potrošača obezbedi što veći ekonomski učinak. Međuhm, verujem da je postupna demokratizacija našeg života uopšte, i naših opštila napose, ipak glavni činilac u razmahu jedne osobite verzije sinhronizovanja u našim televizijskim programima. Reč je, dosetičete se. o sinhronizaciji sa prisutnim ali prigušenim (subdued) tonom izvornog zapisa. lako već dugo mogućna, ova se tehnika poslednjih godina dosta razvila i olakšala usavršavanjem uređaja za beleženje tona - uvođenjem raznih filtera, bržih i preciznijih tonskih mikseta, osetljivijih i selektivnijih mikrofona, itd. U ovom slučaju, prevodilac mora da bude izuzetno pažljiv, jer dobar slušalac i znalac stranog jezika lako može da prati izvorni tonski zapis, nadziruči njime prevod. Ovaj tehnički postupak prenošenja prevoda ima i nekih nedostataka. Ma kako umešno bio prigušen izvornik, njegovo mešanje s tekstom prevoda zahteva dodatni slušalački napor gledaoca, što može dovesti do razbijanja pažnje preobiljem „šuma” u televizijskoj komunikaciji. Zato se ovaj posltupak primenjuje uglavnom za dokumentarno-obrazovne sadržine, dok se umetnički tekstovi skoro isključivo titluju. Titlovanje je najčešći postupak prenošenja prevoda u našoj

144