РТВ Теорија и пракса

Izabrao, priredio i uvod napisao

Radoslav Lazič

ASPEKTI TELEVIZIJSKE ESTETIKE

Problemi jezika televizije

Tragajući za dokaznom građom jedne ili više estetika televizije kao umetnosti stižemo do značajne knjige dr Borisa Grabnara Televizijska drama i drama televizije, objavljene u Ljubljani još pre deceniju (1973) a koja još uvek, na žalost, nije prevedena na srpskohrvatski, kao nezaobilazno delo jugoslovenske teorije televizije kao umetnosti. Iz Grabnarove vredne knjige ovde objavljujemo dva ogleda: Problem televizijske estetike i Televizijski jezik. U prvome Grabnar ukazuje na činjenicu da još uvek nemamo celovitu estetiku televizije, koja bi se zasnivala na nekom čvrstom naučnom sistemu. „Tradicionalna evropska estetika i filozofija - u novom medju je bez moči... Istraživači su već sakupili i nagomilali ogromnu količinu podataka i sistematizovali ogroman broj činjenica, koje sve definišu nastanak i egzistenciju umetničkog dela na televiziji,” U drugom ogledu dr Grabnar ukazuje na uslovne mogućnosti televizijskog jezika, odnosno odsustvo sopstvenog jezika medija: Jstraživač koji pokuša da opiše televizijski jezik, već se na samom početku nađe pred iznenađujućom činjenicom da televizija neverovatnom lakoćom u svoj program uključuje druge medije, njihove sadržaje i oblike. Pošto televizija može da prikaže film, pošto spiker može da izgovara isti tekst kao i na radiju, čini se da televizija uopšte nema svoj jezik, ili pak da je on konglomerat njenih ,roditelja‘ filma, pozorišta i radija.” Pa ipak, televizija jeste medij umetnosti koja tako uporno traži svoj autohtoni i autentični jezik, koji se u dosadašnjem iskustvu osvedočio u televiziji kao saučesnik u životu. I u tekstu Gi Desona raspravlja se o interdisciplinarnoj estetici filma i televizije. Njegova teza da „televizija - (nije) film kod kuče” govori o odnosu filma i televizije ili bolje reći o

153

RTV ESTETIKA