РТВ Теорија и пракса

Boris Grabnar

TELEVIZIJSKI JEZIK

Istraživač koji pokuša da opiše televizijski jezik, već se na samom početku nađe pred iznenađujučom činjenicom da televizija neverovatnom lakoćom u svoj program uključuje druge medije, njihove sadržaje i oblike. Televizija može da prikaže film, da prenese pozorišnu predstavu, spiker može da izgovara isti tekst kao i na radiju, pa se čini da televizija uopšte nema svoj jezik, ili pak da je on konglomerat njenih „roditelja” - fihna, pozorišta i radija. Ipak su več prvi teoretičari televizije, npr. Brec (Bretz) i Stašef (Stasheff) naglašavali da televizija nije ni film, ni pozorište, ni radio. Televizija je samo televizija. Razvila je izvesnu formu izražavanja koja je samo njena. Ključ za razumevanje njenog jezika trebalo bi da je neposrednost Gledanje na daljinu tele-vizija - po definiciji ovih teoretičara je; „... osećaj da je ono što giedalac vidi na TV ekranu živa, aktuelna realnost koja se odvija u tom trenutku.” 1 Ova neposrednost je, dakie, samo „osećaj neposrednosti” osečaj koji je ponekad značajan, ponekad beznačajan. Posve beznačajan je u dramatici, vrlo značajan u sportu, posebnim događajima, aktuelnim diskusijama itd. Pošto se radi samo o osećaju, kod takvih emisija nije važno da li je prenos zaista neposredan. Emisija može biti snimljena i na magnetoskopsku traku, jer ova uopšte ne menja njen oblik i ostale karakteristike. Ako je, dakle, neposrednost (ih osećaj neposrednosti) suština izražajnih sposobnosti televizije i ključ za razumevanje televizijskog jezika, može se zaključiti da je jezik televizije Jezik same stvarnosti”. Televizija prenosi „nepatvoreni život”, drugim rečima ona sama nema svoj jezik. Televizija, prema tome, ukdda razhku između „umetničke stveunosti” i „konkretne stvarnosti”... Iz ovog uverenja stižu neke teorije o „totalnoj iluziji”, koje se s područja filma seie i na područje televizije. 2 A kakvim „jezikom”, dakle, „govori” ova „konkretna stvarnost”, koja se tako nepromenjena seli na TV ekran?

1 Bretz and Stasheff, „The Television Program”, New York, 1962, str. 10.

2 Vladimir Petrić, Uvodenje ufilm, Beograd, 1968, str. 201, i Osma siLa istogautora, Beograd, 1971, str. 99.

155