РТВ Теорија и пракса

pokretnih silueta, a več 1925. prenos slika sa polutonovima. Međutim, oba ova sistema su se zasnivala, u suštini, na, mehaničkoj analizi i sintezi prenete slike, te im je, neminovno, mogučnost razvoja bila ograničena. Zvorikin je u to vreme bio na strani onih koji su smatrali da je televizija moguća jedino ukoliko se ostvari potpuno elektronskim sredstvima. U to vreme nije bilo ni analizatorskih cevi koje bi svetlosnu sliku pretvorile u električni signal, ni adekvatne katodne cevi koja bi omogućila da se preneti električni signal ponovo pretvori u svetlosnu sliku. Zato su rukovodeči Ijudi Vestinghausa bili đosta skeptični prema patentu koji je Zvorikin zaštitio 1923. godine. U tom patentu on je opisao analizatorsku cev koja bi sadržala ploču od izuzetno tanke fdlije aluminijuma, toliko tanke da je može probijati mlaz elektrona emitovan iz katode. Ova ploča bi nosila sloj aluminijum-oksida, a preko njega bi bio nanet sloj fotoelektričnog materijala. Uprkos neverici kojom je bio okružen, Vladimir Zvorikin je nastavio rad na konstrukciji analizatorske cevi zasnovane na opisu iz patenta. Godine 1925. prikazao je svoj televizijski sistem koji je koristio analizatorsku cev i, na prijemnoj strani, prepravljenu osciloskopsku cev. Na žalost, ova prva demonstracija bila je krajnje neubedljiva, tako da mu je uprava sugerisala da se posveti „nečem korisnijem”. On je, razumljivo, prihvatio taj „savet”, ali tako što se posvetio istraživanjima koja su mogla, pored neposredne primene za koju su vršena, nači primenu i u sistemu televizije. Kako je 1928. godine dobijao dosta novosti o raznim televizijskim istraživanjima u Evropi, Zvorikin (doktorirao je 1926. na Univerzitetu u Pitsburgu) je obišao niz istraživačkih laboratorija. Ova poseta Evropi bila je izuzetno značajna jer se na neki način, tokom nje rodila ideja za realizaciju katodne cevi kakva bi upravo bila potrebna televiziji. Termoemisiona katoda, elektrostatičko usnopljavanje miaza elektrona, otklanjanje mlaza pre no što postigne veliku brzinu, elektromagnetni otklonski sistem, sve su to elementi koji su sačinjavali „kineskop”, prvu pravu televizijsku katodnu cev koja je prikazana 1929. godine. Iste te elemente nalazimo i u današnjim katodnim cevima. Krajem 1929. godine Dejvid Sarnof, potpredsednik firme RCA ponudio je Zvorikinu da za račun njegove firme nastavi rad na razvoju elektronske televizije. Zvorikin je prihvatio ponudu izjavivši da bi za taj razvoj bile potrebne dve godine i nekih 100 000 dolara. Ova prognoza je bila odveč optimistička, ali je prelazak u RCA omogućio formiranje specijalne grupe za razvoj i intezivan rad koji je 1931. godine urodio objavljivanjem