РТВ Теорија и пракса

daleko čulnije, kao da izriče poslovice. To bi bio strahovit avangardni izraz. I šta su onda morali da urade Ijudi koji prave televizijsku dramu? Morali su da stvore dovršenu formu. Zbog toga su stvorili ono što Aleksandar Mandič kaže; velike televizijske studije u kojima če moći televizijska drama da se snimi na sasvim drukčiji način nego što se to radi u pozorištu. I kad smo stvorili tu dovršenu formu televizijske drame, tek tada je avangarda televizijska došla do svog cilja. Naime, u prvom potezu cilj je bio samo da se izvede to pozorište pred kamerama i da pozorište uđe u kuču svakog građanina koji ima televizor, koji je umoran, koji ne može da ide u pozorište, koji nema u svom mestu pozorište. Prema tome, mi vidimo da avangarda, ono novo, stvaralačko na televiziji, uvek nastoji da iziđe iz faze eksperimenta, iz faze otkrivanja novog izraza i da uđe u svoju dovršenu formu. Sledeči udar za ove 24 godine izveden je u dečjim programima. Biću slobodan da kažem da su dečji programi, kad su počinjali, bili poprište otvorene avangarde. Stvorena je mala lutka 17 Aćim”. Ta mala lutka nije imala otvorena usta. To je bila jedna krpena lutka bez otvorenih usta, ali mali Ačim je doneo na ekran jedno dete koje govori koncizno. Aćim je bio jako uznemireno dete. Bio je to prvi avangardni udar u dečjim programima televizije, Tu je Zmaj Jova dobio svoju novu fazu. Tu je poezija za decu dobila svoju sledeću fazu, kao poetika. To znači televizija je sad zatražila da se za decu ne govori samo u slikovanim malim pesmicama u Zmaj Jovinom stilu, nego da se tu pojavi psihički sadržaj usplahirenog deteta. To je ta prva faza. Niko neče prepoznati da je taj mali Aćim, ta mala lutka bio avangarda, međutim, ja tvrdim da jeste, jer televiziju gledam istorijski, u razvoju. Posle toga je iskrslo sledeće televizijsko pitanje: može li ta stilizovana dečja lutka, to stilizovano usplahireno dete, da otvara usta, pa da ono što to malo dete govori, da to televizijsko jeziciranje bude propračeno i neminovnim fenomenom govora otvaranjem usana? I Amerikanci su tada napravili revoluciju u lutkarskoj umetnosti. Oni su napravili lutke Žabac-krekac u Mapet šou Onaj žabac ima usta koja se otvaraju dok on govori. Znači, tu je več počelo traganje za dovršenom formom. Međutim, mi smo ovde u Beogradu imali jedan korak unapred, koji je bio svetska avangarda. Duško Radović je stvorio tekstove za Gulu. Znači, mali Ačim je prvo govorio ne otvarajući usta. Onda je Radović razradio lik ne samo usplahirenog, nego i potištenog, uvređenog deteta i dao je glumcu Guli da izvodi taj šou. I Gula je bio lutka, Ako se sećate, Gula je, baš što kaže Mandić, bio jedan mali šou u

29