РТВ Теорија и пракса

Što se tiče samog jezika koji se razvija u okviru tih mladih snaga koje sad nastupaju na televiziji, to je jasno. To su sada neki generacijski prelomi koji zapravo vode televiziju u ono što ona treba i može da bude, a ne ono što je dato u nekom dužem modelu, u nečemu što je zapravo trebalo da služi samo jednom konceptu koji je centralizovan i koji je u osovi profiterski, koji u osnovi egzistira kroz zabavu i kroz očekivanja publike, Čini mi se da umetnost i avangarda treba da stvaraju novi senzibilitet Pod jedan, treba da otvaraju nove perspektive. Pod dva, da stvaraju novu stvarnost kao takvu. Ima i pod tri, pa ako se ovakvoj televiziji, koja je shematizovana kroz industrijski dizajn, koji zapravo samo reafirmiše već postojeće koncepte i iz jedne afirmativne televizije, verovatno, treba da preraste u televiziju ispitivanja i u televiziju dvosmernog komuniciranja. Da bi se uopšte govoriio o nekoj suštinskoj promeni u samom televizijskom mediju kod nas, jer zaista, čini mi se đa o tome govorimo sve vreme, što isto nije za potceniti. Što rekoše Slobodan Novaković i Raša Popov, ne treba potceniti 24 godine istorije naše televizije, Ali, kad se govori o nekim perspektivama, onda zaista treba osvetljavati neke puteve koji će voditi televiziju u zaista suštinski nove domete, a ne samo u okviru tog jednog datog modela i samo variranja nekih tema. Odavno postoje muzičke emisije po 30 minuta, 15, 90 i 60 minuta. Kad se tako govori, onda je jasno da se govori o industrijskom modelu. Ono što je Dunja Blažević načela, isto tako i ja vidim emisiju od 24 sata. jer, televizija kao medij ima vrednost samo onda kad je u procesu. Kada je televizor ugašen, on nema apsolutno nikakvu vrednost, več samo kada je upaljen i kada je podvrgnut procesu, onda ima neku vrednost Prema tome, televizija po svojoj prirodi ima moć da postoji 24 časa i da bude u stvari javna komunalija, kao što je to, normaino, i električna struja. I tu, u tom nekom odnosu treba tražiti avangardnost televizije i njene mogućnosti prostora, u nekim potpuno neobrađenim sferama društvenog bitisanja, u odnosu na interakciju itd. Samo pomislite kakav je šok uvod električne svetlosti u neke sredine koje do tada nisu imale elektriku. I kakav je šok izazvala televizija prilikom svoga pojavljivanja, a kakav treba da ima domet ili kulturni šok kada preraste iz centralizovanog medija u demokratski medij kroz koji se artikulišu najosnovnije društvene potrebe, kretanja, interesi itd. To je, otprilike, ono na šta mi se čini da treba skrenuti pažnju u ovom delu razgovora.

38