РТВ Теорија и пракса

kapitalističkog sistema* Kako čemo mi da razvijamo socijalistički sistem ako ne otvaramo opcije razvoju komunikacijskih sredstava i uopšte društvene interakcije, kroz jedan osmišljen način? I tu vidim funkciju neke avangarde i mentalne, ali i političke, da ona osmišljava precizno i planski kakve če funkcije imati ti komunikacijski mediji, a ne da pokušava da održava centralistički medij koji če biti van društva iii samo odgovarati nekim opštim potrebama društva, koji su zaista apsolvirani u teoriji komunikacija građanskog društva, onim tzv odlučivačima, pragovima informacija itd. To je sada naša televizija. Ona je prag informacije kroz koji informacija ulazi, a posle izlazi napolje u potpuno rafiniranom, prečiščenom ili obrađenom obliku koji odgovara određenim strukturama. To sve postoji i u teoriji. Čini mi se da je to malo prevaziđeno. Mi, kao avangardno društvo samo po sebi, moramo da imamo, u stvari, potpuno avangardni odnos prema javnim opštilima. Z, JEVREMOVIĆ: Svakog časa. S. CRNOBRNJA: Televizija je sama po sebi već malo zalutala. Mi sad pokušavamo da, u okviru tog lutanja, damo neM oblik koji bi odgovarao našem političkom stremljenju. Mi moramo u osnovi da pokrenemo celu perspektivu u odnosu na ta opštila, pa onda da vidimo šta ćemo sa jednim nasleđenim modelom koji zaista ne može da zadovolji naše potrebe, recimo 2005. godine, kad svalca opština treba da ima svoju televiziju. Autonomna će tada, verovatno, biti stambena zajednica. M JEVTOVIĆ: Recimo da svaka malo šira sredina ima svoju televiziju, šta bi se desilo? Mi sada imamo mnogo malih radio-stanica, a one skoro sve liče kao jaje jajetu... S. CRNOBRNJA: I treba da liče. Takva je javnost M JEVTOVIĆ: Da li je to dovoljno valjano? Znamo li tačno zbog čega je tako? Da ii zbog toga što nema dovoijno aktivnih organizovanih svesnih snaga društva da se izbore za novije, bolje komuniciranje?

42