РТВ Теорија и пракса

Tako dok izgleda da je tehnički problem sasvim biizu rešenja, mora se priznati da televizija nije samo pitanje elrsploatacije Stupamo u oblast psihologije PSIHOLOŠKI ASPEKT Pre svega, zar nije očigledno da upotreba televizora pretpostavlja mnogo više napora, vezanosti, zahteva više pažnje i discipline nego upotreba radio-prijemnika. Radio vas prati u vašem stanu; i uz opasnost smetanja susedima, emisija vas može pratiti iz vaše sobe za rad u kupatilo, iz kupatila u trpezariju; radio se sluša za stolom, za vreme brijanja, pri radu..,Ali sa „prijemom” televizijskog programa stvari stoje sasvim drukčije. Potrebna je priprema, inscenacija: treba zamračiti prostoriju; treba dugo podešavati aparat; treba sebe prisiljavati na pažijivo posmatranje ekrana. Radio vam je ostavljao slobodu gestova i kretanja, premeštanja u okviru jedne dosta prostrane površine. Televizija vas sprečava da se krečete, prikiva vas za mesto; otuda neophodnost da odašiljač ovo novo robovanje i ovu striktnu zavisnost korisnika opravđa programima posebnog kvaliteta i neospornog interesa, nadoknađujući na taj način novo čovekovo robovanje mašini. Radio je predstavljao oslobođenje, zvuk prati pa čak i progoni slušaoca. Slika ga podseča na njegovu ulogu gledaoca u fotelji, na stare okolnosti pozorišta: kućnog pozorišta ili bioskopa! Zato je potrebno da prenesena slika ima neodoljive čari da bi zadržala televizijskog gledaoca. Na žalost, još je vrlo tešlco realizovati dobre televizijsl<e programe, Prepreke su zaista mnogobrojne. Emitovan i živ program koji proizvodi televizija srodan je bioskopu. U jednom kao

74