РТВ Теорија и пракса

sposobnost da govori i pravu potrebu da se pojavi Kako ti je uspelo da se lično ne pojavljuješ? Z.K.: Imala sam sreće da dobijem izvanredne voditelje u prvom programu koji sam radila na zagrebačkoj televiziji Naravno, u Sloveniji nisam mogla da govorim sama, jer slovenačkim nisam vladala toliko da bih mogla da govorim na ekranu. Nisam imala ni želje da se pojavljujem U Zagrebu se ta želja možda i pojavila, ali Sanda Langerholc i Ivan Hetrih su bili toliko savršeni, pa kasnije Gordana Boneti, Vlatko Gotovac Oni su svi bili pravi TV voditelji, pa nije ni bilo potrebno da se ja pojavljujem Onda sam shvatila da je bolje bid iza kamere nego ispred, jer možeš sve da kontrolišeš, da sve vidiš, da utičeš na tok svojih emisija i da budeš samokritičan, a u onom trenutku kad si i sam pred kamerom, gubiš kontrolu i nisi u stanju da vidiš sve ono što televizija podrazumeva u trenutku snimanja jednog programa Kada si sama pred kamerom možeš jedino da pratiš tok svojih misli i svoje sagovornike Međutim, kada si van kadra, ti pratiš tok razgovora, video-sliku, muzički deo i sve ostalo što čini celinu. Urednici na teieviziji mogu da se pojavljuju, ali mislim da je bolje da to ne čine Smatram da svaki urednik mora da ima sopstvenu emisiju, jer kako će drugima da „soli pamet”, da tako kažem, ako ne pokaže da i sam on radi. ako im ne da da procene da li dobro radi ili ле, da njegov rad podvrgnu najstrožijoj kritici A.Š.; Ti gotovo uveh radiš sa mladim ijudima Како ih odabiraš? Z.K.: Ne moram da ih odabiram, oni sami dolaze A б.: Kako doiaze? Z.K: Dođu na vrata i kažu; mi smo čuli za vas, gledamo vaš program Mi bismo hteli da radimo sa vama, naravno ukoliko vi hočete I ja onda kažem „hoću” i nikad ne pogrešim A Š.: Pamtim da smo jednom pripremale Kino-oko. U tvoju sobu je ušao jedan miadić, gotovo dečak, i rehao:

217