РТВ Теорија и пракса

podleže zakonima koji vladaju masovnim komuniciranjem. U televizijskoj drami je estetska funkcija često sporedna u odnosu na druge, zato što ona mora da ispunjava i određene vanestetske zadatke. Autorka je analizirala preko sto drama prikazanih na televiziji u periodu 1958-1978. god, Ova analiza je potvrdila njeno uverenje o ideološko-društvenoj uslovljenosti sadržina televizijskih drama. Mada se večina savremenih drama baviia problematikom savremene stvarnosti, savremeni život u njima nije predstavljen u čitavom svom bogatstvu i to zbog selektivnosti u pogledu tema, problema, fabula, motiva i načina njihovog predstavljanja. Percepcija telef izijske drame, slično kao scenske drame i filma, a drugačije nego u slučaju književnog dela, пеша toliko pojmovni, logičko-intelektualni, koliko čulni karakter. Primalac je ovde slušalac i gledalac. Za razliku od scenske drame, filma ili knjige, televizijska drama je namenjena uglavnom jednokratnoj percepciji. Njen gledalac može da bude svako. Zato, da bi čin komunikacije mogao da bude izvršen, drama treba da bude laka za dekodiranje. Dakle, ona nije namenjena predstavljanju kontroverznih tema niti se može služiti nekonvencionalnim formalnim rešenjima. U poljskoj televizijskoj drami izražena je tendencija ka čuvanju konvencija koje je gledalac već prethodno mogao da prihvati u kontaktima sa filmskom, scenskom i književnom umetnošču. Autorka smatra da je glavno kompoziciono i stilsko načelo poljskih televizijskih drama težnja ka semantičkoj jednoznačnosti, izbegavanje metafora i simbola koje je teško dekodirati. Televizija kao masovni medij „zvaničnog” karaktera veoma mnogo utiče na idejno-umetničku formu televizijskih drama i način njihovog prijema zaključuje autorka. U drugom odeljku časopisa „Materijali ispitivanja" objavljena su dva članka. U prvom, pod naslovom „Televizijski teatar kao nosilac društvene komunikacije” Janjina Frencel-Zagurska (Janina Frentzel-Zagđrska) govori o rezultatima ispitivanja društvene komunikacije

194