РТВ Теорија и пракса

teško je reči koliko precizna - da se za neke vrste britanskog televizijskog filma publika u zemlji ocenjuje na jedva 4% ukupnog gledateljstva, dok se ostatak traži van područja ostrva. Takvo raspoloženje uzrokuje pojačano zanimanje kako za američke tako i za evropske probleme - pri tome i probleme Intervizije - kako među praktičarima, tako i među engleskim teoretičarima. Edinburg, čitava veoma složena „teritorija” tog festivala - u obliku razgovora, kontakata, lektire i mogučnosti gledanja veoma marljivo arhiviranih i novih i starijih programa britanske, američke, delimično nemačke i francuske televizije - za mene je postao polazište za ovde predstavljene pokušaje analize sveta savremene televizije u njegovoj globalnoj složenosti. Mislim da ta analiza može da ima izvesnu informativnu vrednost, a takođe bih uglavnom želeo da pokažem i možda neka nova, kod nas neprimenjivana stanovišta preraa televiziji i drugim sredstvima masovne komunikacije, predočavajuči probleme koji u njima postoje, a različiti su od onih o kojima svakodnevno govorimo u Poljskoj.

I. TELEVIZIJA - „PRIRODNA POJAVA” I PRIRODA POJAVE Jedno od najpronicljivijih zapažanja (zbog svoje naivne očiglednosti) koje u svom radu Multinationales et Systemes de Communication: les Appareils Meologigues de l’lmperialisme formuliše belgijski marksistićki sociolog Arman Matelar (Armand Mattelart) jeste stav da televiziju u svetu, otkako je postala masovna i gotovo sveprisutna pojava ne samo primaoci već i većina istraživača tretiraju kao nekakvo prlrodno biče, objektivno, nezavisno od čovekove volje, kao oblik neke prirodne pojave. Naravno, niko razuman ne oduzima prirodnim pojavarna njihov nesumnjiv uticaj na život društava, i u tom duhu treba shvatiti ispitivanja vođena gotovo u svim zemljama manje ili više podrobno, u vezi s uticajem televizije na ponašanje Ijudi, njihov nivo znanja ili kulture; ipak, sami uzročni činilac, televizija kao takva, možda zbog svoje veličine, kao da sve češče izmiče redu

21