РТВ Теорија и пракса

као „prirodne”, mada je njihova prirodnost u suštini raziičita; jedne su sile i pojave prirode, druge - ove mitologizovane forme ili pojmovi koje stvara samo društvo. Ova analiza, potpuno saglasna sa stavovima Marksa, dobija posebno značenje kad je stavimo u odnos prema savremenim sredstvima informisanja, a naročito prema televiziji. Јег tada se pred nama otkriva izvestan paradoks bez čijeg je sagledanja nemogučna iole ozbiljnija analiza televizijskih sistema i njihovog uticaja na društvo. Paradoks je zasnovan na tome da, ako se već složimo - a s tim se nehotice slažu ne samo prosečni televizijski primaoci več i večina istraživača i sociologa da televizija kao pojava pripada ovim mitologizovanim „prirodnim silama” koje formiraju naše društvo, onda i sadržine prenošene putem televizije i drugih masovnih sredstava komunikacije postaju u ogromnoj meri sadržine koje odražavaju „prirodan poredak sveta” - dakle, objektivne sadržine koje se odnose na objektivnu „pnrodu stvari”. Rezultat toga je činjenica da se prag kritičnosti prema tim sadržinama - kao i prema stvamosti koja iza njih stoji - gotovo sasvim snižava. Time, na primer, treba objašnjavati situaciju u kojoj prosečni televizijski gledalac - gledajuči svake večeri porciju ratova, katastrofa, prirodnih kataklizmi, saopštenja o žrtvama od gladi, jalovim pregovorima koji se odnose na sudbine stotina hiljada Ijudi itd., itd. - ne skače iz fotelje s uzvikom da je svet poludeo i da najzad treba s njim nešto uraditi, već sve prima mirno, kao što smo navikli da komentarišemo dolazak nepogode ili izglede na prolepšanje vremena u vreme odmora. Čuvena i več mnogo puta formulisana teza o „preferenciji pasivnog prijema”/ kojom se prigovara televiziji, pronalazi u ovome još jedno svoje opravdanje. Pretpostavku da se vesti emitovane putem televizije tretiraju kao deo „prirodne” slike sveta izgleda da prati uverenje o njihovoj istinitosti. Prema statističkim istraživanjima u Velikoj Britaniji 86% gledalaca BBC i 78% gledalaca nezavisne televizije tvrdi da su informacije emitovane preko tih stanica „uvek istinite” ili „uglavnom istinite”, dok slično mišljenje o novinama izražava jedva 30% čitalaca. Razlog koji ističu odgovorna

23