РТВ Теорија и пракса

Otkrivamo, dakle, čudan i fascinantan svet, „vrlo ruski’' ili bar veoma blizak predstavi koju imamo o nekadašnjoj Rusiji: ikone, portreti ličnosti sa dugom bradom, brezove šume, ogromne knjige... Zatim dolazi intervju u pravom smislu reči. Solženjicin priča o svojoj romanesknoj tehnici, pokazuje nam beležnice, stare skice, govori o želji da ih sačuva, da napravi od njih pravi rečnik, sa nijansama i bogatstvom ruskog jezika коше preti opasnost poniženja (Orvelov „novogovor”). Ali, zar nisu svi očekivali političku izjavu? Uzalud se pisac vajkao da se interesuju samo za njegovo mišljenje o odnosima Istok-Zapad, nije se mogao izvući. Svi smo bili radoznali da saznamo da li če nastaviti da šiba zapadnjačku mlitavost i veoma zainteresovani za sva njegova proročanstva, za sve njegove ispovesti koje izazivaju uznemirenost, ali u kojima publika uživa kao u čudnom i prevaziđenom spektaklu nekadašnje „večne” Rusije, dakle, prošle i prevaziđene Rusije. Bili smo veoma nestrpljivi da ove ideje pronađemo u njegovom delu. Solženjicin je ispunio očekivanja i o politici je govorio pojednostavljeno. Komentarisao je, ne bez žestine, aferu u Grenadi, osuđivao anarhiste iz 1905. godine, branio carskog ministra Stolipina; napadajuči večinu drugih emigranata i one sa Zapada, tvrdio je da zna „istinu” o Rusiji, Zbog toga se čini da se on poistovečuje sa osečanjem duboke Ijudske istinoljubivosti, a da njegovo delo odiše istorijskom istinom. Televizijski gledalac, suočen sa tim vatrenim tvrdnjama, reaguje, prema svojim übeđenjima, prihvatajuči ih, preziruči ih, ili odbijajuči ih.. Ukratko, on reaguje na ideje jednog slavnog emigranta, a.j gubi iz vida da je ovde reč o književnom delu. Primečujemo da je Solženjicin i više nego pisac, da je njegovo mesijansko übeđenje bez nijansi, uostalom, kao i borba SSSR; da je istorijska istina varka, slabo oružje protiv laži. Ovi prigovori nisu sasvim prihvatljivi: istorijska istina je, zaista, nedostižna, ali to ne znači da čovek ne treba da joj teži. Najbolji način da se ona dostigne nije u tome da se to želi, već, kad je reč o piscu,, da radi, upravo, na iskazivanju Ijudske istinoljubivosti,

240