РТВ Теорија и пракса

pojedinih perioda u razvitku lista koji je beležio, iz dana u dan, razvitak jednog društva, njegove promene i protivrečnosti, njegov jad i njegovu radost, njegove korake napred i njegove когаке nazad. Ako u knjizi ima i praznina i nedorečenih sudova, ovlašnih konstatacija ili nepotpunih likova i situacija, onda uzroke toj povremenoj nepreciznosti treba tražiti pre svega u izuzetno velikom zalogaju koji je stajao pred autorom. „Politika” je, prema Dragoljubu Milivojeviču, prošla kroz tri razdoblja: od snivanja, 1904. do prvog svetskog rata; od 1919. do drugog svetskog rata i, najzad, od kraja 1944. do današnjih dana. Podela, naravno, ima svoju logiku u vremenskim relacijama omeđenim ratnim katastrofama kada „Politika” nije iziazila. Međutim, bolje bi i tačnije bilo da je podela načinjena ne prema formalnim nego prema idejnim, odnosno klasniim kriterijima, na dva dela: na onaj od osnivanja do drugog svetskog rata kada je „Politika” bila čist građanski list (istina, liberalniji od drugih), vlasništvo jedne porodice i, kasnije, akcionarsko društvo, i na onaj drugi, kada je „Politika” postala list u okviru socijalističke zajednice, vlasništvo udruženog rada. To su bitni elementi, odrednice koje su suštinski uticale na fizionomiju lista, na sadržaj i na idejni ugao iz kojeg se posmatrao i tumačio život. Kao građanski list „Politika” je, naročito između dva rata, prihvatila, kako kaže Dragoljub Milivojevič, igru vladajuče buržoazije: ne samo što je obnarodovala Obznanu i, kasnije, Zakon o zaštiti države nego je i pozdravila ta dva, u suštini, antiradnička i nedemokratska akta. U toku 1921. godine objavljeno je, na primer, preko 30 napisa sa antikomunističkom sadržinom, što je malo ličilo na list koji bi imao razloga da se ponosi svojim tobože nezavisnim i umerenim slovom. Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929. godine i „Politika” je, kao i svi drugi listovi, „pognula glavu” i prihvatila ponižavajuči zahtev: da Centralni presbiro pri Predsedništvu vlade pregleda sve rukopise pre nego što budu poslati na slaganje. Između tridesetih i četrdesetih godina iz redakcije je, po kratkom postupku, otpušteno više novinara-komunista i naprednih novinara, u isto vreme kada je „Politika” revnosno pratila dvorski

243