РТВ Теорија и пракса

Warren K.Agee, Philip H.Ault i Ediuin Етегу, Introduction to mass comunications, Harper and Row Puhlishers, Nezv York, 1982. Sa sedmim, proširenim i obnovljenim izdanjem, zbornik Vorena Ejdžija, Filipa Olta i Edvina Emerija Uvod u masovne komunikacije ušao je u treću deceniju postojanja, prošavši pri tom kroz ruke preko pola miliona čitalaca i proučavalaca masovnih komunikacija. Njegovo dugo prisustvo kao nezaobilazne literature ima najviše da zahvali jasnoči izlaganja i obuhvatnosti materije, koja je detaljno obrazložena u 23 pregledna odeljka u kojima se objašnjavaju svi aspekti masovnih komunikacija - od štampe, radija i televizije do video-kaseta, video-ploča i kablovske televizije. U odnosu na ranija izdanja, autori su pored isticanja istorijskog i društvenog aspekta masovnih komunikacija znatan deo pažnje posvetili objašnjenju teorijskih premisa komunikacionog procesa. Komunikacija je, po autorima, akt transmisije informacija, ideja i stavova - od prenosioca do primaoca. Umetnost masovnog komuniciranja je delikatnija, na primer, od razgovora dva lica, јег neko ko se obrača različitim ličnostima ne može u isto vreme da upozna njihove pojedinačne reakcije. Pravi komunikator je onaj ko pronađe takav način izražavanja kojim se najbolje uspostavlja bliskost sa što većim brojem primalaca poruke. On mora znati šta da saopšti i kako to da saopšti da bi poruka izazvala što jači efekat na primaoce. Poruka sa skromnijim sadržajem može da proizvede slabiji efekat od potpune poruke saopštene manjem broju primalaca. Autori posebnu pažnju zadržavaju na četiri aspekta komunikacionog procesa: komunikatoru, poruci, kanalu i publici. Teorijski, komunikator je enkoder; poruka su reči, slike ili znaci koji postaju simboli; kanaJ je u

NEZAOBILAZNA LEKTIRA

252