РТВ Теорија и пракса

Zemlje u kojima se TV medij razvija velikom brzinom, zainteresovane su za društvene reperkusije tog razvoja. Reklo bi se da se ništa ne ostavlja stihiji. Formirane su razne komisije, počev od onih koje proučavaju tehnička pitanja, do onih čiji je zadatak da razmišljaju o razvoju programa. Ti potezi se preduzimaju pre svega da bi se domaći program, koji se u nekim zemljama reorganizuje, osposobio i pripremio za takmičenje sa inostranim programima čiji je prijem moguć, ili če biti moguć, putem kablovske satelitske televizije. Međutim, sve više je i pitanja van okvira samog televizijskog programa. Tehnički opremljenoj bazi - gledaocima snabdevenim najmodemijim uređajima povezanim sa TV ekranom, okreću se i drugi. Na primer, novine u kablovskoj televiziji vide veliku šansu za prezentaciju svojih tekstova - naročito vesti. Filmska industrija koja se, s jedne strane, oseča ugroženom razvojem video-rikordera, svoju nadu vidi u kablovskoj televiziji. Razne reklamne agencije i druge institucije izuzetno su zainteresovane za ovaj medij. Kakvi su opšti odgovori na ova i druga pitanja? Komunikacijska komisija u Švedskoj, recimo, donela je preporuku da pristup kablovskoj televiziji ne može biti slobodan, več da je za emitovanje programa putem kabla potrebna neka vrsta dozvole. Takođe, prema preporukama ove komisije, na programu ne mogu da se emituju reklame. U Holandiji je, isto tako, vladina komisija donela „beli papir” koji reguliše politiku masovnih medija. Prema ovom dokumentu holandska radio-televizijska matična organizacija NOS deli se na tri dela. Privatne stanice (lokalne) moraju emitovati 20 odsto programa iz kulture. Posebni kanal koji se plača je dozvoljen, ali ne može emitovati reklame. Satelitski i kablovski komercijalni program je dozvoljen samo u slučaju kada je signal moguč na lokalnom tržištu u zemlji iz koje veza dolazi i nije specijalno pravljen za holandsko tržište. Danska komisija je, sa svoje strane, dala preporuke prema kojima ova zemlja neče učestvovati u nordijskom satelitu, ali Danska treba da prima satelitske programe; razvoj videa mora da se planira preko otvaranja specijalnih biblioteka za filmove i proizvodnju dobrih video-filmova; putem kablovske

14