РТВ Теорија и пракса

lako je jasno da se to može samo jednom dogoditi, ipak jugoslovenska televizija do danas po metodu i načinu rada, po velikom intelektualnom istraživačkom napom nije ostvarila nijedan takav projekat iako je za to bilo i šansi i izazova. Dakle, ma koliko bilo tačno da ima zamenljivih i da niko nije imun od zaborava, reči ču danas bez trunke emocija da Вош Mirkoviča nismo dostigli niti smo njegovo odsustvo nadoknadili. Razlog? Ni televizija ne može bez onih koji su u sadašnjosti koračali putevima budućnosti. U ime te budučnosti Bora Mirkovič nam baš danas nedostaje i u našoj novinarskoj organizaciji čiji je predsednik bio u trenutku smrti. Njegovo obrazovanje i stvaralaštvo podsticaj su da istrajemo u akcijama koje danas vodimo u redakcijama za školovanje sadašnjih i budučih novinara, ne mireči se sa praksom po kojoj fakultetsko obrazovanje moraju da imaju samo pripravnici, dok direktori kao i glavni i odgovorni urednici i drugi sa te hijerarhijske lestvice uz dužnu pažnju za zasluge i iskustvo, na to nish obavezni, jer to nije određeno zakonom, iako stojimo na pragu XXI veka, kad nam znanja nikad nije dovoljno. Bora Mirković nije znao za miljenike niti za štićenike, što je svuda pa i na Fakultetu kao i u redakcijama glavno oružje u borbi protiv privatizacije i monopola. Tačno je da je imao mnogo istomišljenika, ali kao urednik nije tražio puteve kojima bi ih na mala vrata dovodio u Redakciju, več ih je izlagao oštroj konkurenciji i dokazivanju, Trudili smo se da to primenimo i u slučaju ove nagrade. Mislim da je u tome i njen smisao. Reči ču to otvoreno: ni mi nastavnici kao ni studenti još za to nismo spremni, naime, još nismo stigli da nagradu kao i druga ostvarenja iz prakse utkamo u nastavu čiji bi se tokovi i sadržaji morali usmeriti u pravcima koje je otvarao novinar za čiji bi život mogli reči da je naglo presečen. Ali, zar vam se ne čini da je to bio kratak, ali ceo i kompletan život? Bio je to život koji je kao vihor prohujao našim novinarstvom, a televizijom svakako, i koji je rasterao paučinu, što je govorio naš veliki drug političar, ali i novinar Vel jko Vlahovič.

291