РТВ Теорија и пракса

precenjuje originalnost U muzici, slikarstvu ili u knjizevnosti naročito se cene polazišta, ma i ne vodila ničemu...” Nije li spoljni efekat zauzeo suviše važno mesto u ovoj estetici? Kada se dobro protrese sav balast, šta ostaje? Pod šarenim rekvizitima mode nalazi se več pomenuti sklop povezanosti muzike i siike. U ovom slučaju postupak korespondiranja vizuelnih i zvučnih struktura malo duguje Avertijevoj tradiciji čvrstog kontrapunkta zajedničke pulsacije slike i zvuka. Ovde muzika daje početni impuls i ostaje u dalekom ali organskom kontrapunktu sa slikom koja je oslobođena u svom uzletanju punom asocijacijai košmame mašte. Dok je Avertiju muzika služila kao shematska podloga za razvijanje ritma montaže slike i trikova, u video-spotu postoji veča vezanost za delove teksta i veča autonomija priče i slika. Izvođač je glumac, maneken, klovn ili robot. Njegovo prisustvo nije uvek neminovno. Ritmičke pulsacije i muzičke fraze otcepijuju nizove slika, vizuelnih deformacija tipičnih za video. Slika se rađa i umire na ivicama muzičkih segmenata nad čijom se celinom tako odvija neka vrsta autopsije. Njen bi smisao trebalo da bude u vizuelnoj analizi čujnog. I tako video-klip znači manje od onog što bi mogao biti golom snagom svoje ekspresije, ali je i nešto više od puke mode i etape na putu televizije i roka. Prošavši tekućom trakom superrealizma i pop-arta uz fliper ritam i škart olupine industrije i savremene senzibilnosti, video-spot je sačuvao zdrav skelet slobodne audiovizuelne forme. Na taj način ova se pojava.uklapa u razvojnu liniju vizuelizacije muzike na filmu i televizi|i. Oslobođena pomodriog dizajna ona se povezuje i sa muzičkom tradicijom. Jer audiovizuelni spoj u domenu muzičkih manifestacija nije posebna privilegija televizije. VeCi deo muzićke kulture prošlosti upučen je na koncertni ritual zasnovan isto toliko na čujnom koliko i na vidljivom. U dijalektičkoj međuzavisnosti slike i zvuka i sama muzika zahteva drukčije vrednovanje koje proizilazi iz logike i zakonitosti njenog sprezanja sa slikom. Međusobna i povratna izražajna stimulaci a slike i muzike bila je od samog početka veoma značajna poluga u razvijanju televizijskog jezika. Tako jc zvučna komponenta podsticala evoludju slike, stvarajući dijalektiku kontrapunkta vizuelnog i auditivnog