РТВ Теорија и пракса

smanjenju ovih ograničenja. Raspolažuči ogromnom količinom informacija, ona može da vrši selekciju informacija, da ih ne daje ili blokira. Ovo pitanje američko zakonodavstvo reguliše Aktom o slobodi informacija (Freedom of Information), donetim 1967. za vreme Džonsonove vlade. Vlada i državna administracija imaju izvestan uticaj i na funkcionisanje elektronskih sredstava masovne komunikacije. On se ostvaruje, između ostalog, putem Federalne komisije za pitanja veze i komunikacije, čije članove bira i postavlja predsednik. Ovaj izbor potvrđuje Senat, a Komisija je odgovoma za svoj rad Kongresu. Pošto je uticaj Komisije ograničen, vlada preduzima različite mere kako bi stvorila pravnu osnovu za uticanje na štampu, radio i televiziju, Ovaj cilj je teško ostvariti zbog specifičnosti američkog sistema sredstava masovne komunikacije. „Treba pretpostaviti da sledeče administracije SAD, bez obzira na njihovu političku orijentaciju, neče odustati od rada na realizaciji ovog cilja” - kaže na kraju članka K. Doktorovič. U rubrici „Materijali ispitivanja” objavljena su dva rada. Malgožata Kopčinjska (Malgorzata Kopczynska) objavljuje „Mišljenja recipijenata o štampi, radiju, televiziji, filmu i knjizi kao izrazu mogućnosti tih sredstava komunikacije u oblasti širenja znanja o stvamosti”, U njemu su predstavljeni rezultati ispitivanjah vršenih 1977. gdd. u Plocku, vojvodskom gradu sa bogatom istorijom i kulturom, koji se veoma brzo industrijski razvija. Ispitivanja su vršena na grupi od 925.1 osoba između 18 i 60 godina starosti. Cilj ispitivanja je bio da se utvrdi u kojoj meri recipijenti primaju sredstva masovne komunikacije kao izvore znanja o stvarnosti koja ih okružuje Da li imaju i kakve su njihove potrebe za širenjem ovog znanja° Za koje su oblasti posebno zainteresovani? Šta preferiraju i šta očekuju od sredstava masovne komunikacije? Da li jednako koriste sve medije? Dobijena su mišljenja anketiranih o štampi, radiju, televiziji, filmu i knjizi (knjiga je smatrana kanalom komunikacije, a čitanje oblikom komuniciranja). Autorka je pošla od pretpostavke da na potrebe, navike, veštine i efikasnost

294