РТВ Теорија и пракса
Druge forme radio-poruke tretirane su u suštini per analogiam u odnosu na vanradijske forme (štampa, raziičite vrste živog govora itd.). 7 Sam žanrovski termin ~slušalište“ naziv koji govori predstavlja nasledstvo uverenja i prihvatanja foničnosti kao suštine radio-prenosa; to je posledica načina primanja. Ovo uverenje, u svojim glavnim osnovama ispravno, mada nepotpomognuto okolnostima o kojima je već bilo reči, vodilo je ka formulisanju uslova konstituisanja sveta predstavljenog u slušalištu. I interesantno je da su osobine tog sveta bile načelno opisivane preko negacije. Dakle, nije trebalo, makar i potencijalno, da bude snabdeven sobinama (prirodno, sugerisanim samo jezičkim sredstvima) koje bi moble da donesu sliku vidljivog sveta. Tu ima svoj izvor i, istina kratkotrajna, koncepcija da događaji koji ispunjavaju slušalište treba da se odigravaju u tami. U toj situaciji tama je trebalo da bude funkcionalna granica između radio-pozorišta i „pravog pozorišta“ i sveta događaja literarne drame, najimanentnije karakteristike supstance radio-dela. Iz tih razloga slušalište je nesumnjivo definisano i kao „pozorište mašte“, što je trebalo da označi da slušališna poruka treba da bude samo grupom podstreka usmerenih na taj način da pod njihovim uticajem mašta primaoca formira sopstvene značenjske i emocionalne sisteme. Po prirodi stvari tama nije mogla da postane formalni činilac za slušalište, јег je ona bila nešto neizmerno jednoznačno i jednostavno ograničavajuće. Interesantan predlog je bila teorijska teza o ne-prostronosti sveta
7 Interesantno je da žanrovski termin ~slušalište“ (u različitim jezičkim verzijama) odavno ulazi u velike književne rečnike u Evropi. Iz poljske predmetne literature, na izgled veoma opštirne, navešćemo po našem mišljenju veoma interesantne radove Klrzykowski, Trzy ostatnie suchowiska, ~Pion“, 1935, br. 48 (Tri poslednja slušališta) Z. Kopalko, Sluchowisko-radiowy teatr wyobraini StuSalište radijsko pozorište mašte), „Ргасе Polonistyczne“, Ser. VI, Lođ 1948, str. 235 242, i M. Kazio, O dziele radiowym. Za zagadnieh estetyki oruginalnego sluchowiska, Vroclav 1973 (O radio-delu. Iz problematike estetike originalnog slušališta).
51