РТВ Теорија и пракса

izoiaciji, a još više umrtviti postupkom snimanja i montaže muzike na trakama. Živojin Tomić, sećajući se emisija u Radio-Rakovici, uvek je naglašavao da jedino na tim emisijama nikada nije imao tremu јег je pred sobom imao žive Ijude kojima je neposredno pevao A kada je kasnijih godina bio zatvaran sam u studiju i još kada bi se upalio opominjući crveni transparent, osećao je veliku tremu које se nikada nije mogao osloboditi Početak rada Radio-Rakovice podstakao je organizacije udruženih radio-amatera da pojačaju propagandu za proizvodnju radio-prijemnika i slušanje radio-emisija. Trgovački zastupnici inostranih proizvodjača radio-aparata, u cilju reklamiranja svojih proizvoda, postavijali su velike prijemnike u prostorije beogradskih klubova. Tako se Radio-Rakovica mogla slušati u Аего-klubu, Džokej-klubu, Auto-klubu, Rotari-klubu, u prostorijama udruženja „Kolo srpskih sestara”. Ovakva reklama i propaganda imale su vidne rezultate, pošto je prodaja radio-prijemnika naročito tokom 1925. godine naglo porasla, a to najbolje pokazuje broj pretplatnika. Početkom 1924. bila su 54 registrovana radio-prijemnika, a krajem marta 1925. taj broj se uvečao na 238. Ako se uzme u obzir da su prijemnici bili veoma skupi i većini teško pristupačni, razumljivo je da su se Ijudi snalazili i sami pravili manje prijemnike ili detektore koje najčešče nisu ni prijavljivali. Broj pretplatnika, prema tome, samo pnbližno pokazuje broj radio-aparata. Dok je radila Radio-stanica Rakovica, slušanje radija bila je prvo želja koja übrzo prerasta u naviku, da bi najzad postala svakodnevna potreba. Prve korake u osvajanju slušalaca učinila je upravo Radio-Rakovica a interesovanje za slušanje radija dalje je raslo te kada je Radio-Beograd počeo da radi (1929) bilo je registrovano više od 19 000 radio-pretplatnika. Radio-Beograd Rakovica prestala je sa radom početkom februara 1926. godine. Od toga meseca Ministarstvo pošta i telegrafa ukida dalju subvenciju uz obrazioženje da „Rakovica ne daje nikakve rezultate, štaviše da se u samom Beogradu čuje vrlo rdjavo na svim prijemnim radiofonskim aparatima, te je šteta za državne interese da ona uživa dodeljene joj beneficije (tj. procenat od radio-pretplate, Lj. K), a pored toga, ovakvim svojim rdjavim radom ona ne samo da ne uspeva u vršeniu

16