РТВ Теорија и пракса

А. §.: Da se vratimo Vašem poslu. Kako se Vi spremate za emisiju ? Đ. V.: Mislim da sam došao bar sto puta pred mikrofon, a da nisam imao nijedan razgovor dogovoren niti pripremljen. Tako je bilo u Beogradskoj razglednici gde sam demonstrirao „malo siledžijstvo” u novinarstvu. Imao sam i sreće da su me hteli ti telefoni i da je sve dobro išlo. A. Š.: Imate li neki prirodni filter kroz koji obavljate selekciju pitanja ? Đ. V.: Uglavnom. Nemam nikada pred sobom olovku niti papir. Interesuju me-ti obični životni problemi građana koje i sam osećam. Najznačajnija je veza između slušalaca i mene. Oni su verovali meni, a ja njima. Ne radim nikada provere. Niko mi nikada nije uvalio nešto što nije bilo tačno. Kada mi neko javi da u izvesnom bloku nema grejanja i da se plaši da mu dete ne nazebe, nemam razloga da u to ne poverujem. Ni ne razmišljam da li je nešto istina - odmah zovem Ijude iz elektrane. U tome je mala tajna poverenje - nije taj posao baš tako komplikovan kao što izgleda. Zatim, ja sam zlopamtilo. Kada mi neki funkcioner obeća da će nešto obaviti, pamtio sam tačno datum kada je to trebalo da se dogodi i onda sam ga zvao. Ljudi su primetili da ja pamtim, da mi baš taj datum izbije u pravom trenutku u sećanje i da neću da propustim taj određeni datum. A. Š.: Da li su Vas zbog toga Ijudi izbegavali? Đ. V.: Pa, naravno, bilo je bežanja, ali bilo je i sustizanja. Znalo se da neću baš tako lako odustati. Ako nekog pojurim - stignem ga kad-tad. Bolje pre nego kasnije. Jednom mi se dogodilo, ali bukvalno samo baš jednom. da sam direktoru građevinskog preduzeća odbrojavao: sedmi, osmi, deveti dan i tako do dvadeset četiri dana. Onda se on sam javio i rekao - dajte, čoveče, da porazgovaramo. A. Š.: Dakle. definitivno ostajete pri ovom mediju. Nemate патеге da se vratite u štampu ili da pređete па televiziju? Đ. V.: Kada Studio B pokrene televizijski program. A. Š.: Zašto? Želite da ostanete verni ovoj kući? Sada Vam se pružila šansa па beogradskoj televiziji da radite u jutarnjem programu kakav ste nekada sami želeli da pokrenete. Đ. V.: Ali, po meni, to nije jutarnji program kakav bih ja pravio. U mom jutarnjem programu ne bi bilo crtanih filmova...

194