РТВ Теорија и пракса

Miroljub Radojković

MARGINALIJE O KABLOVSKOJ TELEVIZIJI U JUGOSLAVIJI

Kablovska televizija je naziv za jedan specifičan način dopremanja radio-televizijskih sadržaja do krajnjih korisnika. Kao što sam termin otkriva, o njoj se može govoriti u slučaju kada se odgovarajući signal emisionog RTV centra dovede do prijemnika posredstvom kabla. U tom smislu, reč je o modernizovanoj varijatni difuzije koja je, mnogo ranije, i iz drugih razloga, postojala pod nazivom „žičani radio”. U sadašnjoj fazi primene kablovska televizija ima ovakvu, pretežnu osobinu. Međutim, u uslovima kada se bude položila i koristila razgranata mreža kablova - bilo sa bakrom, bilo sa modernijim, optičkim vlaknima - postoji mogućnost da se pomenuta infrastruktura transformiše u sasvim novu komunikacionu tehnologiju. Ta tehnologija bi značiia da je moguće da se posredstvom kablova uspostavi dvosmerna komunikaciona mreža. U tom slučaju zaista bi se radilo o novoj tehnologiji od značaja za informaciono-komunikacione sisteme, koja bi se od klasičnih razlikovala baš po tome što ukida pretežno jednosmeran i ire-verzibilan prenos poruka od komunikacionih centara do korisnika. Međutim, u zemljama koje poseduju najviše kablovskih TV sistema i potrebnu infrastrukturu, ovakav način upotrebe tek je u eksperimentalnoj fazi. Da li će, i koliko, on potpomoći da se ponude nove informacione usluge sasvim je otvoreno pitanje za budućnost. Dileme na koje ćemo ukazati, s obzirom na namere uspostavljanja kablovske televizije u našoj

19